Зелен боре, Поповића Јово!
И висока Петровића Соко!
То је двоје слика и прилика.
То се двоје поqубити море
И под биљцем руке саставити 5
И у руке дуње и јабуке. -
Ко их мрази одн'jели га врази!
Не било му добра;
Ни пред црквом гроба;
Ни на гробу зелења; 10
Ни пред Богом весеља!
Пуцало му срце
Ко заково зрнце;
Венуло му тјело
Кано љети с'јено.15
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 118-119.
