Селман-бег и Павле Горетић

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Кад каури Ливно поробише,
0002 Туте Турске војске не бијаше,
0003 Већ сам јунак Ибраим спаија
0004 И с њим побро Дунић Амуд-бего;
0005 Она се два у војску залићу,
0006 Ал’ и гледа из куле дивојка,
0007 Пак је милу мајку дозивала:
0008 „Ну, старице мила моја нане!
0009 „Ну изајди кули на пенџере,
0010 „И погледај у војску цареву,
0011 „Лип ти ј’ јунак Ибраим спаија,
0012 „И с њим побро Дунић Амуд-бего!
0013 „Она се два у војску залићу;
0014 „Да је Бог да’, моја мил нане!
0015 „Да је Бог да’, да ја срићу дилим,
0016 „Све би дала, што је коме драго,
0017 „Ја би Ибру себи оставила,
0018 „И њег’, нане, с’ собом саставила.”
0019 Тако оне тијо говорећи,
0020 Пуче пушка из каурске војске,
0021 И удари Ибраим-спаију;
0022 Бижи рањен прико поља равна,
0023 К њем’ притече Горетићу Павле,
0024 Пак му русу одсијече главу;
0025 А топ пуче под бијелим Ливном:
0026 „На ноге се, бего, Селман-бего!
0027 „Погибе ми братац Ибраиме
0028 „Насрид равна поља Ливанскога,
0029 „Притече му Горетићу Павле,
0030 „Он му русу одсијече главу.”
0031 Кад му братац ричи разумио,
0032 Нејма када да седла коњица,
0033 Већ на гола скаче коња свога,
0034 Пака иде на то поље равно:
0035 Најде мртва брата Ибраима,
0036 Пака га је липо пожалио:
0037 „Добри брате, што не гледаш на ме?
0038 „Али си се на ме расрдио,
0039 „да ти нисам на индату био?”
0040 Пак узима дивит и артију,
0041 И написа листак књиге биле,
0042 Тер је шаље Горетићу Павлу,
0043 У књизи је павла побратио:
0044 „Богом брате, Горетићу Павле!
0045 „Пошљи мени мога брата ђорду,
0046 „Даћу т’ за њу липо дуговање,
0047 „Штоно би ти и за брата дао,
0048 „Да ми г’ будеш жива оставио.”
0049 А њем’ пава књигу отписује:
0050 „Вира моја, бего Селман-бего!
0051 „Ја се твога бога не одричем,
0052 „Ниј’ у мене твога брата ђорда,
0053 „Посла’ сам је Сплиту бијеломе,
0054 „Нека виде и наша господа,
0055 „Како Турци окивају ђорде.”