Секула сестрићу
Сунце седа, мрак на земљу пада,
Војводе се на воду ређаше,
Ком је редак на водицу ладну,
Дође на ред Секула Сестрићу,
Узе видру и оде на воду. 5
Турска га је опазила стража,
Опазила па га уватила.
Однела га цару пред шаторе,
Још му вели цару господару:
„Ој бога ти Секула Сестрићу, 10
Какав оно јунак од вас бише,
Што ми моје Турке преметуше,
Прико коња у седлу бојноме
Испред мога бијела шатора?
Који јунак оно од вас бише, 15
Што ми моје Турке загањаше,
Испред моја бијела шатора?
Који оно јунак од вас бише
Што м’ секоше свилено конопље
Испред мога бијела шатора?“ 20
Још му вели цару господину:
„Ој бога ти Секула Сестрићу,
С каквом волиш смрћом да т’ уморим,
Или волеш, да на огњу гореш?
Или волеш, да те пушка бије? 25
Или волеш да те сабља сече?!“
Тад му вели Секула Сестрићу:
„Нисам к...., да на огњу горем,
Ни хрсузин, да ме пушка бије,
Већ сам јунак да се одбрањујем. 30
Дај ти мени коња истерана,
И дај мени сабљу захрђану,
И дај мени пушку одметкињу,
Па се попни на бедему граду,
Мене пошљи уз то поље равно, 35
Замном пошљи четир чете војске,
Ти погледај са бедема града,
Како ћемо на сабљи делити!“
Кад је био Секула Сеетрићу,
Кад је био насред поља равна, 40
Вишњему се Богу помољава:
„Мили Боже, коња ми заиграј,
Света Петко очисти оружје,
Пуцај пушко ко но и лубарда,
Сеци сабљо, ко но и помамна!“ 45
Што молио, Бога домолио,
Једну војску коњем погазио,
Другу војску на воду натеро,
Трећу војску сабљом исекао,
А четврту цару отерао, 50
Отерао цару на срамоту,
Још му вели цару господину:
Ој, бога ти Секула Сестрићу
Ајде море, ти се млад потурчи,
Даћу теби пола царевине, 55
И још тога пола Цариграда!“
Ал му вели Секула Сеетрићу:
„Нећу ти се море потурчити,
Нит’ ћу моју веру погазити,
Да ми дадеш и сву царевнну, 60
И још твога пола Цариграда,
Мол’ се бога турска потурицо,
Што си тамо горе на бедему,
И твоју би замрсио чалму!!“
