Седоше три девојке, до извор, до воду. Држев дете усовче. Једна је ћорава, једна је глува, 5 једна је нема. Дође вук, изеде дете усовче. Ни ћорава виде, ни глува чу, 10 ни нема виче.
„Од усов.“ Док баје, обично до извора, бајалица маше ножем изнад ране. Када заврши бајање, она хукне у рану и каже: „Нека олакне како ветар што дуна.“
