Седи Рада у градине,
на крило јој огледало,
у руке јој ситан чешаљ,
бело лице огледује,
русу косу начешљује. 5
Отуд иде стари старче,
наклецује, намигује:
„’Оћеш, Радо, поћ’ за мене?“
„’Оћу, ’оћу, стари старче.
Да обријаш брадетину, 10
да утепаш бабетину,
па ћу онда поћ’ за тебе.“
Оде старац певајући,
па обрија брадетину
и утепа бабетину. 15
„’Оћеш,Радо, поћ’ за мене?“
„Нећу, нећу, стари старче!"
Оде старац плакајући:
„Аој, брадо, кметство моје,
аој, бабо, врућ кравају!“ 20
Сличну шаљиву песму налазимо код Саватија Грбића (op. cit.). Мелодија ове варијанте је следећа:
Милка Милијић из тимочке Јелашнице певала ми је и овако:
