Седе Видан за вечеру
С милу сестру, с верну љубу.
Нешто порта жално тропа.
„Иди, сестро, та погледај!“
Иду, брате, арамије, 5
Иди, брате, залијај се,
Залијај се у амбари,
У амбари, у шеницу!
Улегоше арамије,
Уватише милу сестру, 10
Удрише ву три камџије:
— Казуј, кучко, де је Видан!
Исекоше русе косе:
— Казуј, кучко, де је Видан!
Извадише очи чарне: 15
— Казуј, кучко, де је Видан!
Мила сестра не говори,
Ни говори, ни ромори.
Уватише верну љубу,
Удрише ву три камџије: 20
— Казуј, кучко, де је Видан!
„Те га Видан у амбари,
У амбари у пшеницу!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 117.
