Седењке ми седењкују

---

Седењке ми седењкују

Седењке ми седењкују,
седењкују, повревују:
„Што ми нема неки дојде —
макар деда с белу браду.“
Тој дочује стари деда 5
па си појде код седењке.
Седењке га угледаше:
„Тамо, тамо, стари дедо,
кад га нема младо момче,
што ће нама стари деда.“ 10
„Не лудујте. бре седењке,
кад ви нема младо момче,
добар ви је стари деда.“

---

Референце

Извор

• Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 728-729.