Седете сењке, седењке.
Па ће ве мајка одава.
За кога мајке, за кога?
3’ овчара ћеро, з’ овчара.
Нећу га мајке, та нећу,
Његове гуње чађаве,
Његове ноге каљаве.
Седете...
За свињара ћеро моја.
...
Струна му торба на рамо.
...
За свирача ћеро моја.
Оћу га мајке, та оћу,
Свака је свадба његова,
Свака је стрижба његова.
