Седела Рада, годела, у село да се одава за поповога Стојана. Мајка си Раду не дава: „Немој се, ћеро, одаваш. 5 Јоште си, ћеро, ти мала, још ниси дари спремила: на пешаци кушаци, на колари чарапе, на дунђери кошуље.“ 10
