Седам сам деца родила,
седам сам гроба ископала,
седам сам деца закопала,
седам сам крста забоднала,
седам сам ране отворила, 5
седам пут црну шамију врзала.
Кад отидем на гробље,
седам крста закитим,
седам свеће запалим,
покре седам гроба клекнем. 10
Црну земљу целивам,
седам гроба милујем,
седам златни имиња исплачем.
Ову тужбалицу је 1890. године изговарала Божана Станимировић из Бојиног Дела, којој је умрло седморо деце. Још је памте старији људи у Струганици и Бојином Делу.
