Уснула ђевојка
Дренку на кор'јенку,
Лози на граници;
Тудијер ми мину
Млад јунак на коња, 5
Говори ђевојци:
"А Божа ти помоћ,
"Гиздава ђевојко!
"Јеси л' се наспала,
"И у санку сњела,[1]10
"Да ћеш бити моја,
"Али брата мога?"
Ђевојка ми њему
Тихо одговара:
"А мини ми с Богом! 15
"Ја сам се наспала,
"И у санку сњела,
"Да ћу бити твоја;
"Ал' м' у тебе кажу
"Мајку пресрдиту, 20
"Браћу огњевиту,
"Сестре поношљиве."
Јунак ми ђевојци
Тихо одговара:
"Не бој ми се, душо, 25
"Ја ћу те сјетоват',
"Како ћеш ми. душо,
"Мајци угодити:
"Кад мајка ускара,
"Ти не одговарај; 30
"Када л' моја браћа
"Из лова доходе
"Ти их л'јепо сретај,
"Оруже им примај
"И њима говори: 35
""А добри ми дошли,
""Мој' млади ђевери!
""Мој' злати прстени!""
"А кад моје сестре
"У родбину иду, 40
"Далеко их сретај,
"Кол'јевке им примај
"И њима говори:
""А добре ми дошле,
""Миле заовице, 45
""Како и сестрице!""
"Тако ћеш ми, душо,
"Свјема угодити."
↑Сњела (или, управо, шњела) мјесто спила. Тако се по онијем крајевима и у више глагола наклои. неопред.
изговара на њети и љети мјесто на нити и лити, н. п. чињети (м. чинитиј, мишљети (м. мислити) и т. д.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 426-427.
