Везак везле тридест ђевојака,
Међу њима Оченглића Фате,
У руци јој злаћена шибика,
Су чим шиба код себе ђевојке,
Везак везла па је говорила: 5
"Вез'те, вез'те, тридест ђевојака
"Вез'те, вез'те, у јаду га везле!
"Не гледајте момке ни јунаке,
"Јунаци су вјера и невјера.
"Докле љубе, дотле вјеру дају, 10
"Кад не љубе, другијем се фале,
"Ка и њу је Станбочлија млади
"Љубио је и даровао је.
"Даров'о ј' је три жута кавада,
"Три кавада од свиле црвене, 15
"А четири од сувога злата
"И шкатуљу грожђа од Леванта,
"И три лакта вела зеленога,
"И наранчу бисером кићену,
"И јабуку зубом нагрижену. 20
"И он пође пут Стамбола града,
"Отоле јој ситну књигу пише:
"И овако у тој књиги пише:
""Богом тебе, Оченглића Фате,
""Врни благо, што сам ти га дао." — 25
"Она њему другу отпишује:
""Богом тебе, бостанчија млади,
""Врни лице, ка' и прије било,
""Ја ћу благо, што си ми га дао,
""Каваде сам у баба раздрла, 30
""А веле сам о грлу носпла,
""А грожђе сам с тобом изобала,
""Наранчу сам мојом секи дала,
""Да се дичи сваком и наранчом,
""Јабуку сам под веле носила, 35
""Мирисала и тебе и мене.""
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 300-301.
