Сву је гору зашла Смиљана девојка,
сву је гору зашла, ништа неје нашла,
сал је нашла ајдучке колибе,
у колибе до тријес ајдука.
Сваки ајдук чудно изгледаше, — 5
сваки држи по коску у руку.
Назива ги Смиљана девојка:
„Помоз’ бога, тридесет јунака!“
Сви ајдуци за бога примише,
сал не прима арамбаша Крнџа, 10
арамбаша, Крнџа војевода.
Он не прима ни молбе, ни братство,
већ он гледа девојку попреко.
Па он приђе Смиљану девојку,
сас зуби гу за гушу фатија, 15
и крви се од њума напија,
на дружину месо останало.
