Сву сам гору влчћи прекасао
и сво поље зечћи обиграо,
нигде нема бунар вода ладна
да напојим коња и сокола.
Намера ме намерила била 5
на широку у поље ливаду,
сред ливаду јела разграњала
и под јелу заспала девојћа.
Ја ју љуби док ју не пробуди
па упита убаву девојћу: 10
„Знаш ли негде воду за пијење,
знаш ли негде лада за лежање?”
Она мене на тој одговара:
„Очи моје - два бистра кладенца,
рамна снага - лада нележана!” 15
Певач, место записа и напомена
Певач Давид Савић (Црни Врх, 1893).
Песму забележио Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Јато Голубато (лирске народне песме из источне Србије). Песме записао Љубиша Рајковић. 30/1990, бр. 6, стр. 41.