Сву ноћ седела, џан’м, добра девојка,[1]
Сву ноћ седела, џан’м, конце сукала,
конце сукала, џан’м, бисер низала,
бисер низала, џан’м, коња китила.
Китила га је џан’м, па му зборила: 5
„Ој коње, коње, џан’м, не треси главу!
Не треси главу, џан’м, не рони бисер!
Ја не те китим, џан’м, за у продају,
но ја те китим, џан’м, за у сватове,
да ми донесеш, џан’м, сна’у за брата, 10
сна’у за брата, џан’м, добру девојку,
Добру девојку, џан’м, лепу Милојку.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 310.
