Сву ноч одим

Извор: Викизворник


Сву ноч одим

Сву ноч одим, ништа не наодим.
Кад би зора, украдо девојћу,
одведо ју у гору зелену,
врза коња за јелу зелену,
а девојћу за туј десну руку, 5
па прилего малко да одремем.
Малко дремну: три дни и три ночи.
Кад се диго — ни коњ ни девојћа!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 34.