Свуноч седела Нејка девојка,
свуноч седела, бисер низала,
бисер низала коњу на гриву,
коњ се протриса, бисер отриса.
„Бре, дуро, ђого, не рони бисер, 5
ја га не нижем ти да га рониш,
но ја га нижем т'вру да чиним,
т'вру да чиним, брату да идем,
брату на свадбу, сестре на китку.“
Породична, чује се и на свадбама. Варијанта песме бр. 242 из збирке Владимира Ђорђевића „Српске народне мелодије“ (предратна Србија), коју је др Владан Недић унео у „Антологију југословенске народне лирике“ (Народна књига, Београд, 1962, бр. 114, стр. 77). Њене варијанте објављивали су Миодраг Васиљевић, Драгутин Ђорђевић и други скупљачи.
