Сви јагари у лов отидоше

Извор: Викизворник


Сви јагари у лов отидоше

Сви јагари у лов отидоше,
И отиде Вукашине краљу,
И одведе дијете Уроша;
Сви јагари из лова дођоше,
И ту дође Вукашине краљу, 5
Не доведе дијете Уроша.
Али иде Урошева мајка,
Она иде Вукашину краљу,
Па беседи Вукашину краљу,
„Да ди оста дијете Урошу?” 10
Ал’ беседи Вукашине краљу:
„Урош оста у гори зеленој
Да он бије утве златокриле.”
Чекала га мила стара мајка,
Чекала га, до први петала, 15
Чекала га, није дочекала.
Оправља се мила стара мајка,
Оправља се да Уроша тражи,
Те обува гвоздене опанке,
А узима штаку и павлаку, 20
Она иде у гору зелену,
Тражи сина три године дана.
Њу сусрете оче калуђере,
Па беседи оче калуђере:
„Ој Бога ти, стара грешна душо! 25
Шта ти тражиш по гори зеленој?”
Ал’ беседи Урошева мајка:
„Сви јагари у лов отидоше,
И отиде Вукашине краљу
И одведе дијете Уроша; 30
Сви јагари из лова дођоше
И ту дође Вукашине краљу
Не доведе дијете Уроша,
Њега тражим по гори зеленој.”
Ал’ беседи оче калуђере: 35
„Ој Бога ти, стара грешна душо!
Немој мене господи одати,
Ја ћу теби право казивати:
Пођи, стара, мало унапреда,
Па ћеш наћи танану стазицу, 40
Па ти пођи тананом стазицом,
Па ћеш наћи самотвору цркву,
Што се сама сатворила црква,
Сама ће се отворити врата
И у цркви малени ћивоте, 45
У ћивоту дијете Урошу.”
Пође мајка мало унапреда,
Нађе мајка танану стазицу,
Она пође тананом стазицом
И ту нађе самотвору цркву, 50
Што се сама сатворила црква;
Сама јој се отворила врата
И у цркви малени ћивоте,
У ћивоту дијете Урошу.
Метанише Урошева мајка, 55
Метанише тридес’т метанија,
Па отиде своме белом двору.
Кад је дошла своме белом двору,
А то горе тридес’т орзована,
Оно нису тридест орзована, 60
Већ су оно тридест метанија,
Што је мајка метула код сина.
Кад је дошла та недеља млада,
Обуче се Урошева мајка,
Она иде Самодрежи цркви. 65
Гледао је Вукашине краљу,
Па беседи Вукашине краљу:
„Боже мили, чуда големога!
Обуче се Урошева мајка,
Она иде Самодрежи цркви; 70
Она не зна ди јој Урош лежи:
Урош лежи у гори у листу!

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, III, 20. IX 1868, 32, 758.
  • Српске народне песме, бр. 60, [забележено у Пирошу], из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Напомена записивача: „Како ону у прошломе броју ’Матице’ тако и ову овде песму казивала ми је нека млада певачица у Пирошу. Свештеник у истоме селу, г. Петар Марковић, мој добар пријатељ, није се задовољио само тим што ми је у месту ишао на руку у скупљању народни’ песама, већ ми је и неколицину својом руком преписани’ доставио у Нови Сад. Ја му овим јавно захваљујем. Ђ. Р.”
  • Варијанте: Пјеванија, бр. 156 (само мотив убиства цара у лову); СНПр II, бр. 22; Петрановић II, бр. 17 (само тематска). О неким варијантама, стихованим и прозним види: В. Ћоровић, Мотиви у предању о у убиству цара Уроша, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 1, Београд, 1921, 190-195.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 206-208.