Пређи на садржај

Свијетли дан/1

Извор: Викизворник

◄   Насловна   ►

Авала. Сунце се рађа. У даљини чују се празнична звона и појање: "Тебе Бога хвалим!" - Кад пјесма буде довршена, Авала заблиста и мноштво вила долети.

Вила Србије:
 Свануло је! Ево дана!
 Сестре моје са свих страна,
 Ход'те у мој загрљај!
 За нас више туге нема,
 Бог нам благи, ево, спрема
     Нову срећу, нови сјај!
 Испуни се жеља давна:
 На унуку Ђорђа славна,
 Као сунце, св'јетла, чиста,
 Лазарева круна блиста
     Да слободом грије нас!
 Здраво наша снаго нова,
 Здраво срећо Србинова,
 Здраво,
 Славо,
 Круно сјајна!
     У теби је рода спас!

Хор вила:
 Испуни се жеља давна:
 На унуку Ђорђа славна,
 Као сунце, св'јетла, чиста,
 Лазарева круна блиста
     Да слободом грије нас!
 Здраво наша снаго нова,
 Здраво срећо Србинова,
 Здраво,
 Славо,
 Круно сјајна!
     У теби је рода спас!

(Вила Црне Горе приступа вили Србије.)

Вила Црне Горе:
 Данас широм Српства лети
 Твоје среће одјек свети,
 Па и срце мога борца,
 Мога брата Црногорца,
     Данас силни грије жар.
 Прими, сестро, цјелов ови,
 Нека Господ благослови,
 Нека чује нас:
 Нова круна
 Сунца пуна,
 Кроз високе ловор-гране,
 Блистала нам на све стране
     Уз васкрсних звонâ глас!

Хор вила:
 Нека Господ благослови,
 Нека чује нас:
 Нова круна
 Сунца пуна,
 Кроз високе ловор-гране,
 Блистала нам на све стране
     Уз васкрсних звонâ глас!

(Вила Косовка приступа вили Србије.)

Вила Косовка:
 Од Косова, од Вардара,
     Гдје робовски дршће глас,
 Гдје крв брата, са ханџара
     Душманскога, тражи спас,
 И ја дођох, сестро, вило,
 Да поздравим славље мило,
 И са оних тужних поља,
 Тужних поља од покоља,
 Куда мутан облак плови,
 Доносим ти цвијет ови.
 К'о аманет братски, свети,
 У в'јенац га краљу плети!
 У њему је сила јака:
 Ту су душе свих јунака
 А те душе данас зборе:
 "Благо нама, биће зоре,
 На унуку вође славна
 Нашег цара круна сјаје,
 Св'јетла круна, сунцу равна,
 Нама свети поздрав шаље:
 Убришите с ока сузе
 И јад што вас тако пати,
Што Косово некад узе,
 Косово ће опет дати!

Хор вила:
 Убришите с ока сузе
 И јад што вас тако пати,
Што Косово некад узе,
 Косово ће опет дати!

(У даљини чује се клицање народа: "Живио краљ! Живила круна!")

Вила Србије:
 Гдје си, славо, рода великога?
 Пробуди се из починка свога,
 Ходи, Ђорђе, сад је Вскрс нови,
 На Унуку круну благослови!

(Авала силно заблиста и Дух Карађорђев појави се.
Мноштво народа са свих страна приступа са капом у руци.)

Хор вила и народа:
     Радуј се моћни, силни и јаки,
     Велики Вожде народа свог!
     Подвиге твоје, жртве и муке
     Обилним даром дарива Бог!
     Твоја се слава с нова вину,
     Из броба Ђорђе, Правда сину
     И душом дахну Срб:
 На св'јетлом челу унука твога,
 К'о јарко сунце сјајна, чиста,
 Погледај, Ђорђе, како блиста
 Та славна круна, тај славни грб!

Дух Карађорђев:
 Боже, о Спасе, што из гроба
     Подиже некад народ ови,
 Побједним лавом створи роба,
     Србију моју благослови!
 О, благослови круну, Боже
     Унуку моме даруј моћ.
Да вјеран роду увјек може
     На св'јетла, нова дјела поћ'!

Хор вила и народа:
 Боже силни, што из гроба
     Диже некад народ ови,
 Побједником створи роба,
     Помилуј нас! Благослови!
 Благослови и подари
     Српском краљу моћ и сјај!
 Ти му славом в'јек озари,
     Ти му, Боже, срећу дај!

 Благослови! Сред мегдана
     Да можемо гордо стати,
 И, у часу страшних дана,
     Крв и живот за дом дати!
 Да дух лава тополскога
     Не прокуне нигда нас!
Широм рода великога
     Нек' нам славан буде глас!

 Благослови! С твог олтара
     Даруј браћи слоге трајне,
 Да под скиптром свог владара
     Умом теку в'јенце сјајне!
 Нек' дједовске кости свете
     Радују се у сну свом,
 Гдје унуци сунцу лете
     И ловором ките дом!

 Благослови! Громком силом
     Смети врага, што зло слути;
 Да нам никад земљом милом
     Не завлада душман љути!
 Благослови и подари
     Српском краљу моћ и сјај!
 Ти му славом в'јек озари,
     Ти му, Боже, срећу дај!

За вријеме пјесме сине свјетлост и обасја Карађорђев дух, а затим мноштво анђела слети и држи вијенце над главом Карађорђевом. Кад се пјесма сврши, завјеса лагано пада, а у даљини чују се звона и појање: "Тебе Бога хвалим!"


1904.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 100 година.