Све ја љето одим за дјевојком,
Све ја велим: моја је дјевојка!
Кад у з'о час по ме јесен дође,
Оде моја драга за другога;
Да б' за кога, не б' ја ни жалио, 5
Већ у село, за комшију мога!
Мене комша кумовати зове -
Ја не могу драгој кумовати,
Већ јој могу ручни дјевер бити,
Дјевер бити, за руку држати! 10
Моја мене сјетовала мајка:
"Ој Периша, мој једини сине!
Када теби прва чаша дође,
Не наздрављај куму ни прикумку,
Већ наздрављај снашици до себе: 15
"Здраво снајо за недељу дана,
А за другу, удовица млада,
А за трећу, моја ка и била!
Суђена ми удовицом била,
Кад ми нијеси, лијепом дјевојком!"20
