Све скитаја ајдук Јосман

Собраше се Зарбинчани,

Зарбинчани, Голакчани,

Јосман 'ајдук, Шимшир 'ајдук.

Све скитаја Јосман, све јодија,

Ју Осларе Јосман неје бија.

Мајка на Јосмана говорила:

"Осларкани, сине, азганџије."

О, не слушаја Јосман своју мајку,

Па јотиде Јосман ју Голак,

Ју Голак Јосман, ју Маревце,

Ју њего сабраја Јосман своји побратими.

Право иде Јосман в Криву реку,

Криву реку Јосман за Осларе,

У Осларе Јосман куде бунар вода.

Туја најде Осман једну бабу,

Једну бабу, богме, баба Неду.

Проговара, море, 'ајдук Осман:

"Ој, чуј јовамо, бабо, баба Недо,

Ће те питам, бабо, баба Недо,

Да ми кажеш, о, да не ме излажеш!"

-"Ој, чуј овамо, мори, синко,

Све штој знајем ће ти кажем."

-"Да л' је дома, бабо, чакър Мара?"

-"Ој, неје дома, Јосман, море,

Тамо доле, тамо доле, Јосман,

Куде клето поле,

Туја жњеје, Осман, бел' пченицу

Сас њојенога брата, брата Косту."

Туј се врати хајдук Јосман,

Па јотиде, богме, доле у ливаде,

Ју ливаде Осман и под врбу.

Туј га виде, богме, чакър Мара,

О, па казује, богме, свој'му брату,

Свој'му брату, море, брату Косту:

"Чуј овамо, брате, брате Косто:

Да ли видиш, брате, хајдук Осман?

О, он је дошал мене да ме граби."

Јодговара њојен брат, брат Коста:

"Да л' ћеш, сестро, о, ле, по њега,

Да ли, сестро, море, ти по мене?"

-"Слушај 'вамој, мили мој брате:

Главу даћу, брате, веру не иструћу!"

-"О, донеси ми, сестро, танку пушку,

Танку пушку, сестро, и вишеклије.'

Брго га је сестра послушала:

Донела му танку пушку и вишеклије.

Еј, седе њојен брат, брат Коста,

Па наслони пушку на крстине,

Пуче пушка, богме, Осман паде,

Осман паде, море, на ливаде,

На ливаде удари га међу веђи!

Народна српска песма из села Коретиште код Гњилана. Песма је настала почетком 19. века кад су Албанци из села Зарбинце(сада припада Бујановцу, а у то време је припадало Гњилану) хтели да отму девојке из села Осларе, али их је на крају брат једне девојке убио из пушке на ливадама у Ослару.