Гусли моје моја даворио,
Јесам ли вам давно говорио,
Да сте клете и да сте проклете,
Откако сте кожом подапете!
Кожа ви је од шугава јарца. 5
А по кожи коњић од дрвета,
По коњићу длаке од ждребета,
По длакама прсти од јунака,
Све се једно са другијем влада,
Као момак и ђевојка млада! 10
