Све седењке седењкују (197)

Извор: Викизворник


[Све седењке седењкују]

Све седењке седењкују,
Међу себе говорију,
Што ни нема никој дојде,
Бели деда с белу браду.
Прислуша ги стари деда, 5
Посвиркује, потропкује:
— Оћете ме, све седењке?
— Нећемо те, стари дедо,
Стари дедо, бела брадо,
Но да идеш на свој дома, 10
Утепај си стару бабу,
И утепај ситну децу,
И утепај кусу кучку,
Обријај си брадетину,
Брадетину, мустаћине, 15
Па т’г дојди крај седењке!
Те га иде стари деда,
Посвиркује, потрупкује:
— Оћете ме, све седењке?
— Ајд’ одотле, плено прасе, 20
Ајд’ одотле, стрижено јаре!
Па се врну стари деда,
Поче кука стари деда:
— Леле, бабо, врућ кравају,
Ситна деца, ладна вода, 25
Куса кучка, слободија,
Брадетина, кметска врева,
Мустаћине, преседниче!



Певач и место записа[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 68.