Ја усадих виту јелу
Тамо горе на планину,
Супроћ јеле жуту дуњу,
А наврнух жубер-воду,
Ставих стражу младу мому; 5
Ту не дођох за годину,
Често гласи гредијаху:
Усанула вита јела,
Увенула жута дуња,
Прецикнула жубер-вода, 10
Преминула[1] млада мома.
Седлах коња добра мусја,
Пак ја пођох на планину;
Не могох се примакнути
Од висине вите јеле, 15
Од мириса жуте дуње,
Од брзине жубер-воде,
Од љепоте младе моме.
Референце
↑Мјесто преминула слушао сам од другијех поружњела и оружњела.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 376-377.
