Свет (комад у четири чина)/56
XXII
Учитељ музике, пређашњи.
УЧИТЕЉ (долази с писмом у руци): Пардон... молим.
ТОМА (спази га): Ах...врло добро... Треће и треће, господине, шта ћете ви овде?
ЈЕЛКИЦА: Али, оче, за Бога? (Удари у плач).
УЧИТЕЉ: Молим лепо, ради објашњења.
СТАНА: Томо!
}
НАДА: Оче!
ТОМА: Без икаквог објашњења напоље из куће.
УЧИТЕЉ: Господине!
ТОМА: И по трећи пут, напоље.
ЈЕЛКИЦА: Оче, за Бога!
УЧИТЕЉ: Лепо молим, ја се покоравам, али се ми морамо објаснити. Збогом. Збогом, госпођице Јелкице. (Одлази).
ЈЕЛКИЦА (кроз плач): Збогом.
СТАНА (Томи): Има ли и штогод четврто?
ТОМА: Четврто?... Има, има... има и четврто, разуме се да има и четврто, и пето, и шесто, и седмо, ако хоћеш. Јер овако више не иде; рашчистићу ја све, па ћу се смирити. Овако више не иде. Да, четврто и четврто...