Свет (комад у четири чина)/5
V
СТАНА, пређашњи.
СТАНА (с лева): Добар дан, господин-Симо. Рекоше ми деца, да сте дошли.
СИМА: Добар дан! Дошао, па задоцнио само три минута, а ваш ми муж већ пребацује.
СТАНА: Изволте, седите.
СИМА (сео и издваја карте): Дакле, то није као у џандару; овде је кец најстарији....
СТАНА: Али зар ћеш истина, Томо, сад под старост да учиш карте? Ја мислим то ви ономад само од шале говорите.
ТОМА: А што од шале?.... Да научим.
СТАНА: Што ће ти то, за Бога? Нећеш ваљада почети сад да се карташ?
СИМА: Ама не, госпођо, ви ме нисте разумели. Нећемо ми учити карте зато, да ми играмо, не; него да гледамо, кад други играју. Тома, знате, и не уме да живи, као што је ред да један пензионар живи. Завукао се овде у кућу, па плеви башту, храни пилиће, чита новине и тако.
СТАНА: Него како ви мислите?
СИМА: Ја сам, видите, саставио нарочити план, како ћемо живети од сад, и претресли смо тај план, па смо га и усвојили. Је ли тако, Томо?
ТОМА: Та оно.... нисам баш на све пристао.
СИМА: Чекај, брате, ево је и госпођа овде, па нека каже и она своју реч.
СТАНА: Да чујем баш тај ваш план.
СИМА: Молим. Дакле, у шест часова у јутру кренућемо се од куће и ићи ћемо на пијацу. Не морамо ништа пазарити, него онако ићи ћемо, да видимо шта има, а шта нема, да
прокрстаримо онуда малко, и онда, око седам часова, свратићемо у кафану на кафу. Ту ћемо се видети с људима, проговорити, чути ако се прошле ноћи образовало ново министарство или ако је прошле ноћи држава закључила нов зајам, или ма шта друго ново, па ћемо за тим читати јутарње новине све до девет часова. У девет часова ићи ћемо у министарство финансија, на касу где се пензија прима, и седећемо у чекаоници све до једанаест часова. Не морамо ми имати ништа да примамо, — ићи ћемо тек колико обичаја ради: нека нас види благајник, а, после, и зато, што се ту, у тој чекаоници, збирају сваки дан и сви остали пензионари, па ту човек може да чује све новости, све и политичке и неполитичке новости.
СТАНА: Па мој се Тома не бави политиком.
ТОМА: То јест, ја волим да чујем само крупније ствари....
СИМА: Али не бавим се ни ја политиком, него само тако, волим да чујем, много волим да чујем шта има ново.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|