Свети бол
| Свети бол Писац: Светислав Стефановић |
Кроз душу ми струји мелодија плача,
Свечана ко̂ тужан дан пун бела сјаја,
И болна ко̂ песма мога завичаја —
Кроз душу ми струји мелодија плача.
Облива ми мисли све, ко̂ поноћ мрачна
Широка и тајна, без циља, без краја —
Та суморна песма мога завичаја
Облива ми мисли све, ко̂ поноћ мрачна.
Она има душу, чар лепоте позне;
Над умрлим царством поникла је она
С гордошћу жртава судбе немилосне.
Као празник душа̂ срца ми се косне
Та суморна песма без циља, без краја,
Горда болом песма мога завичаја.
Извор
[уреди]- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 177.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Светислав Стефановић, умро 1944, пре 80 година.
|