Свети Саво и царев везир

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Свети Саво и царев везир

0001 Селила су до три калуђера
0002 Под ораом више намастира,
0003 Над њима се облак надвезао,
0004 И облака ситна књига паде.
0005 Нитко не мож’ књигу да проучи,
0006 Проучи је самоуче ђаче,
0007 Које књигу само научило
0008 И читати и пером писати.
0009 Књигу чита, грозне сузе рони,
0010 Сузе рони, ништа не беседи.
0011 Питају га оци калуђери:
0012 „Бога теби, самоуче ђаче,
0013 Књигу читаш, ништа не беседиш,
0014 Књигу читаш, грозне сузе рониш ─
0015 Откуд књига, од које ли стране,
0016 Шта нам каже књига из облака?“
0017 Беседило самоуче ђаче:
0018 „Књига ј’ ова од светога Саве,
0019 У књизи нам вели светитељу
0020 Да ви свету затворите цркву,
0021 Ево на нас силна турска војска,
0022 У војски је цареви везире,
0023 Оће Турчин т’јело светитеља!“
0024 Њему веле оци калуђери:
0025 „Мучи, ђаче, не пробеседило!
0026 Што ће овде силна турска војска,
0027 На што л’ Турком т’јело светитеља?“
0028 Истом они у ријечи били,
0029 Ал’ се диже магла из облака,
0030 Зазвекташе Турци на капији:
0031 „Изађи нам, стари игумане,
0032 И изнеси т’јело светитеља,
0033 Светитеља Неманића Саве!“
0034 Турком шаљу оци калуђери
0035 Пред капију самоуче ђаче,
0036 А оци се затворе у цркву,
0037 Па облаче велике одежде ─
0038 Не облаче к’о што се облачи,
0039 Већ изврћу одежде наопако,
0040 Запојаше велико бденије,
0041 Сузе роне, а свецу се моле.
0042 Кад је ђаче на спод истрчало,
0043 Питали га Турци јаничари:
0044 „Камо, ђаче, стари игумане
0045 И камо ти оци калуђери?“
0046 Турком ђаче тијо проговара:
0047 „Бога моле у светици цркви,
0048 Бога моле и светога Саву
0049 Да им пусти дожда из облака
0050 И ороси цареве друмове,
0051 Да се војска царева не праши
0052 И у војсци цареви везире“.
0053 Истом они у ријечи били,
0054 Дуну олуј испод сунца јарка,
0055 Више њи се сунце помрачило,
0056 А под њима земља затресла се ─
0057 Љуто бије туча из облака
0058 По пољани сву цареву војску.
0059 Кад се Туре у невољи нађе,
0060 Сам се везир намастиру вуче,
0061 Па беседи самоуку ђаку:
0062 „Бога теби, самоуче ђаче,
0063 Казуј, д’јете, старом игуману
0064 Нека моле светитеља Саву
0065 Да растера те тучне облаке,
0066 Сва ће мени изгинути војска,
0067 А ево вам тврду вјеру дајем
0068 Да се нигда подигнути нећу
0069 Да ја робим свате намастире
0070 И отимам свети светитеља,
0071 К’о ни свеца Неманића Саву!“
0072 Шеће ђаче светом намастиру,
0073 Па удара клепалом на врати:
0074 „Отворите, оци калуђери,
0075 Отвор’те ми свете цркве врата,
0076 Не бојте се никакови јада!“
0077 Отворише оци калуђери;
0078 Беседило самоуче ђаче
0079 Како моли цареви везире.
0080 Преокрећу велике одежде,
0081 Па се моле светитељу Сави
0082 Да разведри и вјетри престану.
0083 Кад засину из облака сунце,
0084 Тад се шеће цареви везире,
0085 А за њиме сва војска царева:
0086 Руке мију и бијело лице,
0087 Па скидају са глава си чалме
0088 И цјелују светитеља Саву,
0089 Посипају гроши и дукати,
0090 Па се моле и кају се греха:
0091 „Прости нама, светитељу Саво,
0092 Данас смо ти јако сагрешили!“
0093 Јошт је везир царев говорио
0094 Пред свом војском и пред калуђери:
0095 „Вако било свакоме јунаку
0096 Који хар’о свете намастире!“



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.