Свети Сава кажњава незахвалне синове

Извор: Викизворник


Свети Сава кажњава незахвалне синове

Имала мајка девет мили сина,
сас кудељу њи ги изранила,
сас прошњу на занат ги дала:
два орача и два помагача,
два терзије и два кујунџије, 5
деветога на књигу га дала,
да научи памет да добије;
научише, памет задобише,
стару мајку, јадну, најурише;
„Чујеш ли не, наша стара мајко, 10
ти да идеш у Старе планине,
да не би (ли) те вуци изели,
ал ајдуци, мајко, па убили!"
И отиде остарела мајка,
седела је три бијела дана, 15
и три дана и три тамне ноћи,
ал не може од глади и жеђи
па се врати двору бијеломе.
Мало време за то постојало,
ал говори девет мили сина: 20
„Чујеш ли не, наша стара мајко,
ми смо ти се девет оженили,
саг ће ју нама гости да ни дођу
оћеш наше госте да огрозиш
но ти иди у Старе планине, 25
не би ли те вуци изели,
ел еждри живу прогутали!"
И отиде остарела мајка,
седела је три године дана,
нити вуци мајку изедоше, 30
нити еждери живу прогуташе,
већ не може од глади и жеђи,
па ми гризе церове корубе,
но ми гризе церове корубе,
и ми тражи воду по камена; 35
ту гу срете стари Свети Сава;
„Помоз Богу, остарела бабо!
Да л си вољна, да ли поневољна,
што ми гризеш церову корубу,
и ми тражиш воду по камену?" 40
Проговара остарела баба:
„Дао Бог да, незнана делијо,
нит сам бона, нити па невољна,
пошто питаш, право да ти кажем: 45
имала сам девет мила сина,
сас кудељу њи сам изранила,
а сас прошњу на занат ги дала,
сад ме мене, јадну, изгураше,
зато гризем церову корубу, 50
и им пијем воду од камена.”
Ал говори стари Свети Саво:
„Чујеш ли ме, моја стара бабо:
да се вратиш (ти) двору беломе,
када видиш, немој да се плашиш." 55
Када види остарела баба:
девет сина, до девет камена,
девет снаје, девет љуте гује,
унучићи, до девет кучићи.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 434-435.