Свето слави свети Димитрије,
Све је свеце на свето зазвао,
Ал’ не зове светог Николаја;
Никола је и незван дошао.
Сви се свеци местом поместили 5
И Николи места учинили.
Тад наздравља свети Димитрије,
Наздрављао у славу Христову
И у здравље светог Николаја:
"Здраво да си, светитељ-Никола, 10
Све ти сретно што угодно било!"
Прима чашу светитељ Никола,
Аман, брате, чуда големога,
Затрепета на Николи злато,
Заигра му чаша у десници, 15
Паде чаша трпези на столник,
Нит’ се разби нити проли вино!
Ал’ беседи свети Димитрије:
"Богом брате, светитељ-Никола,
Што на теби затрепета злато, 20
Што заигра чаша у десници,
Зашто паде трпези на столник,
Нит’ се разби нит’ се проли вино?"
Одговара светитељ Никола:
"Сад се крену на мору галија, 25
У галији војска одабрана
И међ’ војском српски цар-Стефане –
Стево диг’о на бабајка руку,
Младо д’јете јоште недозрело,
Да погуби душу и бабајка. 30
Љуто цвили Стеванова мајка
И проклиње дијете Стевана:
,Проклета ти намјера, Стеване,
Проклет био, морем не бродио!’
Та је клетва стигла царевића – 35
Подиг’о се вјетар од истока,
Те задрма таласи по мору
Да потопи одабрану војску
И међ’ војском царевића млада.
Сва се војска у невољи нађе 40
И међ’ војском царевићу млади,
Бога моле, ишту опроштаје,
А од мене свеца избављење.
У глас виче за царићем војска:
,Помоз’, Боже и свети Никола, 45
Гди год био, да си у помоћи,
Ма не могли ни корака поћи!’
А ја одо те њима помого
И избави од зла обмануте,
Стог на мени затрепета злато 50
И заигра чаша у десници."
Извор
САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
