Свекрва и невјеста

Имала некаква невјеста злу и опаку свекрву, с којом није могла живјети ни умријети. Један пут се свекрва мало разболи те је лежала, а невјеста мијесила крух, пак чу свекрву ђе кашље те полако рече: цркла да Бог да до шјутра! Баба те ријечи чу, па је упита: коме то рече, о невјеста? — Мачки, мајко! ђе се врти и мауче да јој дам тијеста. — Не знам, је ли то истина, за што се мачка ћера од себе: пис, а не тако; а ако сам остарјела нијесам оглухнула, да Бог да га ти нево, не остарјела но твоју свекрву замијенила.

Напомена уз наслов

Овђен овако анализирају имена свекрва и невјеста, и то да је једна другој нађенула име т. ј. све крива и невјешта.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 15.