Свезнање А2

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

СВЕЗНАЊЕ


Адмиралска острва-Алеја

АДМИРАЛСКА ОСТРВА у Тихом Ок., 2600 км², припадају Новој Гвинеји.

АДМОНИТОР (лат.), саветник генерала језуитског реда.

АДНЕКСИ (лат.), делови ж. полних органа: јајници, јајоводи и материчне везе; у трбушној дупљи као додатак, л. и д., уз материцу. Аднекситис, запаљење а. Материце (тубе и јајника), → салпингоофоритис.

АДОЛФ 1) од Насауа, нем. цар (1291.-1298.); потукао га супарник Алберт Аустриски. 2) Фридрих (1710.-1774.), херцог од Холштајна-Готорпа и швед. краљ под именом Ваза, од 1751.

АДОН, врховни феничански бог (→ Адонис).

АДОНАЈ (јевр.: мој господ), друго име бога Јахве у употреби код Јевреја, који по верском пропису нису смели изговарати прво.

АДОНИС 1) у грч. митол. млад Грк, чувен са своје лепоте, Афродитин љубавник; убио га дивљи вепар, а после смрти Зевс га на молбу Афродите претворио у цвет. У његову част приређиване светковине Адоније. 2) бог плодности и лепоте у Сирији и Палестини. 3) → гороцвет.

АДОПЦИЈА (лат.), усвојење; акт којим се туђа деца признају за своју; за њу је потребно да адоптант (поочим, помајка), буде бар 15 год. старија од адоптираног (посинка, поћерке) и да се о њој склопи формалан уговор (код свештеника, у општини и на суду); аустр. право тражи да адоптант нема рођене деце, а срп. не тражи. Срп. право зна 3 начина: потпуну, кад се усвојеник изравњава у правима са рођеном децом, условну, кад се не равна, и хранитељство, кад усвојеник стиче само право на издржавање. А. ствара породични однос само између усвојеника и усвојитеља, а не и између предака и побочних сродника. Задружна а., на коју су пристали сви задругари, ствара сродство према свима задругарима, → посињење. Адопцијани, у 8. в. у Шп. и Фрц. присталице учења да је Христос раван богу по божанству, али по човечанској природи само усињен од бога (adoptivus filius). Њихово учење адопцијанизам.

АДОРАЦИЈА (лат.), обожавање, поштовање: падање кардинала на колена пред н.-изабраним папом.

АДРАМЕЛЕХ → Молох.

АДРАР, оаза (6000 ст.) у зап. Сахари; припада Фрц.; у околини се вади со.

АДРАСТ, краљ у Аргосу; примио Полинису, коју из Тебе изгнао брат Етеокле, и водио »рат седморице« противу Тебе.

АДРЕНАЛИН, хормон надбубрежне жлезде, бео прашак растворљив у води; данас се прави синтетички. Употреба: у воденом раствору за инјекције код напада бронхијалне астме и изненадне малаксалости срца; споља се ставља на слузокожу носа, ока и уста, да се заустави крварење (скупља крвне судове).

АДРЕСА (фрц.) 1) означавање имена, стана и места боравка лица коме се пише. 2) код мен.: означавање лица коме се упућује налог да плати мен. суму; ставља се са леве стране, испод мен. текста. 3) парламентарна, одговор парламента на престону беседу којом монарх отвара његове седнице. 4) а. по потреби, која се ставља испод трасатове за случај да трасат не би хтео или не би могао да прими или исплати мен. (§ 54 Мен. з.), а гласи: У случају потребе (или нужде) код Н. Н. (име и презиме лица које ће у таквом случају примити или исплатити мен.). 5) а. трасатова, 1 од начина за означавање трасата на мен.; ставља се обично у доњем делу на левој страни мен. Адресант, који упућује, адресује писмо. Адресат, лице на које је пошиљка или писмо упућено, адресовано; у праву лице на које се обраћамо; лице коме је учињена понуда, управљен позив, издата наредба итд.

АДРИЈА, скр. име Јадр. М.

АДРИЈАНОПОЉ, ст. име Једрена, по оснивачу цару Хадријану.

АДРОГАЦИЈА (лат.), у рим. праву: адопција лица која нису била под очинском влашћу.

АДУА, место у Етиопији, гл. град области Тигреје, код којег Етиопљани 1896. победили Италијане.

АДУКЦИЈА (лат.: довођење), приближавање уда или његовог дела ср. линији човековог тела; супр. → абдукција.

АДУЛАР, врста драгог камена нађен на врху Св. Готхарда.

АДУР, р. у јз. Фрц.; улива се у Атлански Ок.; дуга 340 км; од којих 135 искоришћених за пловидбу.

АДУТ (фрц.), У картама: боја која туче остале.

АДХЕРБАЛ 1) нумидски краљ (118.-113. пре Хр.), син Миципса; убио га рођак Југурта да би се дочепао престола. 2) картагински адмирал, победио Клаудија Пулхера на обали Сицилије, 249. пре Хр.

АЂУСТИРАТИ (лат.-нем.), уредити, тачно удесити: нпр. наместити неку справу за мерење.

АЂУТАНТ (лат.), лице које помаже команданта у пословима личне природе и прати га при вежбањима и маневрима. У рату прима заповести од виших штабова и израђује операциску заповест за своју јединицу. Поред ових трупних а. постоје: први а. и а. Њ. В. Краља и ордонанс-официри Њ. В. Краља који се старају о његовој безбедности и прате га на изласцима и путовањима ван сталног боравишта. За а. се одређују ген. и виши, а за ордонанс-официре и нижи официри. Почасни а., ген. који то звање добију у знак нарочито одане службе и поверења.

АЕДИ, грч. епски песници и приповедачи; верује се да су саставили песме које сачињавају Илијаду и Одисеју.

АЕДОНА, жена Зета, брата Амфионова; хтела из зависти да убије Ниобиног старијег сина, али у забуни убила свога јединца Итила, па затим из очајања извршила самоубиство; дирнути њеном несрећом, богови је претворили у славуја.

АЕРЕНХИМ, биљно ткиво с обилно развијеним интерцелуларима; служи проветравању биљке (олакшава измену гасова између унутарњих ткива и спољашње атмосфере); нарочито развијено код барских биљака, чије је снабдевање кисеоником веома отежано.

АЕРО- (грч. аер: ваздух), чест предметак у сложеницама које се односе на појмове у вези са ваздухом. Аеробати, који иду по облацима и по ваздуху; Аристофан називао тим именом спекулативне филозофе. Аеробионти, аеробије или аеробни организми, који могу живети нормално само у средини снабдевеној слободним кисеоником потребним за дисање (аеробиоза, оксибиоза): највећи број биљних и животињских врста (→ анаеробиоза, → дисање). Аерогена туберкулоза, инфекција настала уношењем бацила тбк. у тело с удахнутим ваздухом. На поду, оделу, предметима око тбк. болесника сасушени испљувак претвара се у прах у којем бацил тбк. још месецима живи. Удисањем прашине која се подиже при сухом чишћењу пода, одела, намештаја итд. уноси се клица у плућа (инфекција прашином). Осим тога при кашљању, кијању, смејању, расипа се из уста до на даљину од 1 м млаз сићушних капљица које код тбк. болесника садрже и бациле; те капљице неко време лебде у ваздуху те могу заразити човека који такав ваздух удише (инфекција капљицама); → туберкулоза. Аерогенски гас → гас ваздушни. Аеродинамика, наука која проучава аеродинамичке појаве, тј. кретање гасова, нарочито ваздуха, око чврстих тела. Аеродинамички коефицијенат, производ оптерећења по 1 м² и оптерећења по коњској снази код 1 аероплана; уколико је овај к. већи утолико аероплан теже полеће, али утолико и економичнији. А. линија, најподеснији облик неког тела (нпр. аероплана), за његово кретање кроз ваздух. А. потисак, а. реакција, сила која се јавља као последица отпора ваздуха приликом кретања тела кроз ваздух. А. скок на смучкама, истегљени скок који омогућава најдаљи скок: такмичар савија горњи део тела и лети скоро паралелно са смучкама. А. тунел, спец. научна лабораторија у облику тунела, кроз који струји ваздух, и служи за проучавање особина аероплана испитивањем у ваздушној струји; много чешћи случај да се стављају истоветни мали модели. Аеродром, земљиште удешено и опремљено за полет и слет аероплана. Аеро-клуб, удружење за ширење идеја и развоја ваздухопловства; бави се нарочито организовањем вплов. спорта и пропагандистичких манифестација. Аеролит → метеорит. Аерологија, наука која проучава високе слојеве атмосфере. Аеромеханика, део механике, наука о условима равнотеже (аеростатика) и кретању (аеродинамика) гасовитих око чврстих тела. Спец. проучава кретање ваздуха и гл. јој примена у вплов. Аеронаут, ваздухопловац. Аеронаутика, ваздухопловство. Аеронаутичка болест, наступа услед смањене количине кисеоника у ваздуху када се балоном пење на вел. висину (последица недостатка кисеоника у крви, аноксиемија); смртна ако се одмах не сиђе на мању висину; избегава се у затвореним гондолама (вештачко снабдевање кисеоником). Аероплан (грч.), справа за летење, тежа од ваздуха; састоји се од носећих површина (крила), мотора с елисом, команди и репа; креће се и одржава у ваздуху помоћу елисе, која, покретана мотором, једновремено вуче а. и потискује ваздух ка носећим површинама, које са ваздушном струјом заклапају мали (нападни) угао; на тај начин се ствара сила за његово подизање (узгон); правац лета даје се крмом. Поред справа за летење, а. може бити снабдевен справама и уређајима за сигурност летења, за летење на вел. висинама, за ноћно летење и средствима за везу, а вој. још и справама нишанским, за ношење бомби, опаљивачима и фотогр. апаратима. По броју крила разликују се: једнокрилац, двокрилац или трокрилац; по броју мотора: једномоторан, двомоторан, тромоторан или вишемоторан; по броју поаде једносед, двосед, тросед или вишесед (моноплас, биплас, триплас или мултиплас), а по намени цивилни и вој. Цивилни служи за пренос путника, поште и робе или за утакмице; према томе се деле на путничке, пошт., туристичке и спортске; они морају да имају уверење о вазд. пловидбености (код нас од Штаба вој. вплов.), којим се потврђује да су способни за службу летења и да испуњују услове безбедности. Вој. су обично наоружани са 1, 2 и више митраљеза или 1 аутоматским топом калибра 20 мм и бомбама (1-6 т); деле се на извиђачке ловачке, бомбардерске, бојне, школске, за везу и санит. Бојни а., авион тенк, служи за дејство противу трупа на земљи; осетљиви делови оклопљени; још није усавршен. Извиђачки а., обично двосед (пилот и извиђач) и једномоторан; осим наоружања за одбрану носи обично и радио станицу и фотогр. уређај; на репу носи ознаку »А« и цифру која означава број чланова посаде; служи за извиђање непријатеља. Ловачки а., обично једносед и једномоторан, добро наоружан (2-4 митраљеза или брзометни топ); служи за ометање рада непријатељском вплов. и штити сопствено вплов.; на репу носи ознаку С. Путнички а., намењен превозу путника; има у трупу уређену, видну, добро проветрену, а по потреби и загрејану кабину с фотељама за путнике; веома стабилан да би се што мање осећали удари ветра и ваздушних празнина. Санитетски а., намењен преносу рањеника и болесника, снабдевен са 1 или више носила; обојен бело, и уместо кокарди на крилима и тробојке на репу носи црвени крст. Спортски а., врста туристичког а., само веће брзине и са јачим мотором. Туристички а., намењен туризму; одликује се економичношћу, удобношћу, али и слабијим моторима; крила често израђена тако да се могу приклопити уз труп. Школски а., има мотор мање снаге (око 100 к с), дуплу команду и мало оптерећење по м² да би могао да слеће спорије; највећа брзина 100-160 км: на репу носи ознаку Н (наставни). Аеропут, друштво за ваздушни саобр., јсл. нац. друштво, осн. домаћим капиталом и потпомагано од државе, намењено за ваздушни саобр. у унутрашњости Југосл. и с иностранством. Аеростатика, наука која проучава појаве одржавања тела у ваздуху на начелу → Архимедова зак. Таква тела: балони и ваздушне лађе, испуњени гасовима лакшим од ваздуха. Аеростација → балонство. Аеротерапија, лечење ваздушним купањем и удисањем чистог ваздуха; примењује се код тбк. или реконвалесцената после обољења органа за дисање. За ово лечење бирају се места са чистим ваздухом, без прашине, клица и гасова, с умереном влажношћу и довољно сунца. Најповољнији брдски, шумски крајеви и морска обала, где поред чистог ваздуха дејствују и други повољни климатски чиниоци. Аерофагија, гутање ваздуха. Нервозна лица несвесно гутају вел. количине ваздуха, желудац се надима и притискује суседне органе, услед тога јавља се умор, несвестица, зујање у ушима, лупање срца, тешко дисање. Лечи се општим опорављењем, масажом и лековима (аерофагил). Аерофите, биљке у влажним тропским шумама које су целим телом у ваздуху, без везе са земљом: корени им обично у пукотинама коре дрвећа или између органа других биљака: могу да примају влагу из ваздуха, а неорг. материје од прашине на кори дрвећа и изумрлих делова коре. У вези са животом у ваздуху често поједини органи а. промењени у сочне кртоле са водом коју троше у доба суше. Аерофор, справа напуњена ваздухом за дисање у загушљивом простору или под водом. Аерофотографија, перспективно снимање терена из ваздуха фотогр. путем ради израде ситуационих планова; врши се из нарочитих авиона с умањеном брзином, у годишње доба када се најбоље могу фотографисати: међе, разне културе земљишта и објекти.

АЕТИ, Аита, Ета, пигмејско племе на Филипинима; веома ниска раста, просечно 147 см, по занимању и начину живота примитивни ловци; → Негрити.

АЕЦИЈЕ, рим. војвода, пореклом из Мезије; победио 451. хунског краља Атилу на Каталаунским Пољима; погубио га 454. цар Валентијан III из зависти.

АЖБЕ Антон (1862.-1905.), слов. сликар; имао утицаја на наше импресионисте. Најпознатији радови: Заморка, У харему и Пред свадбу, који се чувају у Нар. галерији у Љубљани.

АЖБОТ Оскар (Asbóth, 1852.-1920.), мађ. славист проф. б.-пештанског унив.; гл. дела: Словенски елементи у мађ. хришћ. терминологији, Акценат у сл. језицима, Позајмљене речи из сл. језика.

АЖДАЈА (перс.), митско биће, слично змији, али са крилима, често са више глава; живи обично у јез. и пустоши околину. Морају јој се приносити људске жртве; стога се с њом боре хероји одн. свеци; често се јавља као чувар закопаног блага. На веровања о а. код Јсл. утицале хришћ. иконографија и хагиографија (св. Ђорђе који убија а.); иначе то веровање веома раширено по свету; мисли се да у њему очувана успомена на изумрле врсте огромних гмизаваца.

АЖИЈА (фрц.-ит.), вишак који се плаћа преко номиналне вредности неког новца, кад се он купује другим неким новцем; нпр. ако се за 100 д у злату плати 110 д у сребру или папиру, оних 10 д су онда а. Понекад се реч а. употребљава и за вишак цене (курса) папира од вредности преко номинале; дисажија, кад се за известан новац (или папир) плаћа мање но што је његова номинала. Ажиотажа, спекулисање на разлици цена роби или курсева (хартија од вредности, валута, девиза итд.) између два разна места (нпр. између Београда и Загреба), или на разлици цена у извесном размаку времена; понекад какве мање-више недозвољене махинације ради постигнућа и искоришћења таквих разлика у цени (→ диференцијални посао). Ажиотер → кулисјер, диференцијални посао.

А ЖУР (фрц.: до дана), ажуран, употребљава се, нарочито у књв., кад хоће да се каже да је сав посао укњижен истог дана кад је и обављен.

АЗАЗЕЛ (јевр.), име демонског бића; Јевреји су веровали да на вел. дан измирења (Јом Кипур) сви греси прелазе на њему посвећеног јарца, кога су изгонили у пустињу.

АЗАЛЕЈА (Azalea, фам. Ericaceae), зимзелено или листопадно украсно шибље, левкастих, крупних разнобојних цветова, пријатна мириса; многобројне култ. врсте постале од неколико дивљих врста из И. Аз., С. Амер. и Кавказа; најпознатији: A. pontica која на Кавказу образује изнад шумског појаса тешко проходне заједнице, и A. indica.

АЗАМАЈАМА, вулкан на главном јап. острву Хонду (2 542 м).

АЗАРДНА ИГРА → хазардна игра.

АЗБЕСТ (грч.), осинац, магнезијум силикат, несагорљив; лош спроводник топлоте и ел. струје; налази се у серпентину и амфиболу у облику влакана дугих 50-90 см; код нас га има у Страгарима, Сабанти, Худову, Лојану итд.; од његових влакана, која се моту лако прести и ткати, израђују се одела за ватрогасце, предмети за изолације, делови разних цеви и др. Помешан са цементом служи за израду заптивача на парним казанима, трајног црепа (фабрика у Сплиту) итд.

АЗБУКА 1) скуп слова од којих свако претставља по 1 глас у језику једног народа, 2) ред писмена у ћирилици и глагољици црк. језика, и у ћирилици сх. језика; названа по именима првих писмена: аз-буки; → писмо, писменост. Азбуковник, врста енциклопедиског речника у ст. рус. књиж., у којем се објашњавају стране и неразумљиве речи које су ушле у рус. језик; највише употребљавани у 18. в. Предмети у а. распоређени азбучним редом, доношени из разних обл.: ист., геогр., лингвистике, митол., рел. и прир. наука. Азбучна синтагма или ручна књ., црк. правни зборник свих правила до 14. в.; по азбучном реду, саставио и додао коментар Властар Матија, монах. Код нас превео Стојан Новаковић.

АЗБУКОВИЦА, обл. у Дринској Бан. између Дрине, Јагодње, Соколских Планина и Медведника.

АЗГАРД, царство скандинавских богова Аза; налазило се на небу или у облацима; по једном веровању сваки Аз имао своју посебну земљу и кућу.

АЗДИЈА (тур.), дуга горња хаљина скупоцене израде (у нар. песми).

АЗЕВ Евгеније Ф. (1869.-1918.), рус. полициски провокатор; једновремено и вођ социјал-револуционарне странке и агент тајне полиције (Охране); издао полицији многе револуционаре; открио га као провокатора револуционар Бурцев.

АЗЕЛУС (Asellus), ред водених мокрица величине око 1 см, чији претставници живе свуда по слатким водама, нарочито стајаћим; у Југосл. већи број ендемичних врста, особито у зап. и ј. крајевима (→ мокрице).

АЗЕН Ивар (Aasen, 1813.-1896.), норв. језикословац и песник; творац новог норв. књиж. јез.

АЗЕРБЕЈЏАН 1) пров. на СЗ Перс., позната по изради ћилима; гл. место Тебрис. 2) совјетска рпб. (79 316 км², 2.2 мил. ст.) у ј. Транскавказу; сточарство (номадско и полуномадско), земљр. и свиларство; гл. место Баку. Азербејџанци, Азерб. Татари. тур. народ, око 4 мил. у з. Ирану (Перс.) и у рус. Транскавказији; деле се на А. у ужем смислу, Авшаре, Керманце. Каракојунлу, Шахсеве и Каџаре. Вел. део А. земљр. са сталним насељима, остали сточари. Азербејџански, азери, тур. дијалект, којим се говори у А.; иначе азери, с туркменским и османским, чини јз. (тзв. туркменску) групу тур. језика. А. књижевност, цветала у 16. в. када се нарочито истакао песник Фрузули; доцније настао дужи застој, и тек средином 19. в. скренуо на њу пажњу Мирза Фетил-Али Ахундов са својим комедијама на а. језику. Почетком 20. в., а. је имао да издржи, на свом сопственом подручју, борбу с османским књиж. језиком, али сада превлађује струја која се ослања на народни језик.

АЗИ, група од 24 скандинавска бога, од којих има 12 м. и 12 ж.; на челу им био Один, а за њим долазили Тор, Балдер, Брати, Тир, Гедер, Реимдал, Вали, Видар, Гермодер, Улер и Форзепи; од богиња су најзнатније: Инуда, Сага и Фрига.

АЗИЈА, највећи континент (44 мил. км²). Крајње тачке: на С рт Чељускин (78º с. ш.). на Ј рт Буру (1° с. ш.), на И рт Дешнев (170º з. д.), на З рт Баба (26° и. д.). Сев. границу чини Сев. Ледено М., источну Вел. или Тихи Ок., Индиски Ок., а на З према Европи: план. и р. Урал, Касписко Ј., удолина Манич, Азовско, Мраморно и Егејско М. По разуђености А. је на 3. месту; најмање разуђена обала Сев. Леденог М. а највише обала Великог Ок.; А. је и највиши континент, тј. област највиших план. Висија, састављена од низа висоравни оивичених план., почиње на обали Егејског М.: Понтиске, Таурус, Кавказ, Курдистанске, Елбурс, Хиндукуш. Хималаји (Монт Еверест 8882 м), Куенлин, Тјеншан. Вел. и М. Алтај, Сајанске, Бајкалске, Јаблонојске, Становојске, Кинган, Сев. и Ј. Кинеске Пл. Реке богате водом и већина се зракасто разилази са средишне висије, коју чини Тибет, у околне океане (Об, Јенисеј, Лена, Јана, Индигирка и Колима у С. Ледено М.; Амур, Хоангхо, Јангцекјанг, Сикјанг, Сонгкој, Меконг, Менам у Вел. Ок.; Салвин, Иравада, Брамапутра, Ганг, Инд, Шател Араб у Индиски Ок.; Меандер у Сред. М. и Кизил Ирмак у Црно М.). Најважнија језера: Касписко, Балкашко, Урмија, Ван и Тус Чели. А. се у климатском погледу дели на: сев. или сибирску клим. обл. (сев. од стожера арктичка клима, а ј. права конт.), средишни или степско пустињски појас (са сред. климом око обала Сред. М. и конт. у осталим областима) и монсунски предео (с тропском климом). Биљне обл. се поклапају с климатским; успевају житарице, винова лоза, ј. и ср.-евр. воће, памук, јута, сезам, мак, кава, чај, зачини, шећ. трска, какао, дуван, кининско и камфорово дрво, бели дуд, абонос, махагон, тиково, сандалово и др. дрвеће. И у животињским врстама А. показује вел. супротности. За светску трг. највећи значај има свилена буба. Сибирске шуме богате су топлокрвним животињама (дабар, самур, хермелин, куна, сев. лисица, сибирска мачка, медвед, вук), степе свим домаћим животињама, а уз то једногрбом и двогрбом камилом, антилопом и др. Индија богата зверовима и разноврсним змијама. А. је богата рудним благом, али руд. тек у зачетку; има злата и сребра (сибирске пл.), драгог камена (Декан, Цејлон), каменог угља (Кина, Јапан, Сахалин), калаја (Малака, Банка, Билитон), бакра (Кипар, Јапан), графита (Цејлон. Сијамске Пл.). петролеума (Месопотамија, Перс., Јап., Хол. Индија, Сахалин). Тежиште привр. у биљној производњи, која даје свет. трг. огромне количине животних намирница (ориза, пшенице), средстава за уживање (кава, чај, дуван, опијум, шећер, зачини) и разноврсне инд. сировине (памук, јута, индиго, дроге). Лепо развијена кућевна и зан. радиност, а код најкултурнијих народа и фабрична. Саобр. јако заостаје. Највећи део трг. саобр. обављају каравани. Жел. имају незнатну вредност: већина има стратегиски, па тек онда привр.-трг. значај. Најважнија сибирска трансконт. пруга. Спољна трг. не одговара множини стан. ни богатству прир. производа: најистакнутију улогу у трг. имају Јап., Кина и Индија. А. има преко милијарду стан.. а насељена је народима жуте, беле и мрке расе. По вери преовлађују многобошци; једнобожаца је мало. У погледу просвећености стоје далеко иза евр. народа; најпросвећенији су Јапанци. У полит. погледу аз. земље се деле на 3 групе: независне државе, заштитне земље и колоније; њихово становништво, чији укупан број прелази ½ свега стан. на земљи, неједнако распоређено: насупрот пространим ретко насељеним обл. с густином испод 1 по км² (вел. делови Сибира, пустињске степе и пустиње средином А.) има обл. са преко 200 по км² (долина Ганга, равница у сев. Кини, о. Јава и др.). У сев. А. живе од старине разни старосибирски (палеоазијатски), алтајски и уралски народи. У новије време насељен по Сибиру вел. број Руса. У ср. А. поглавито тур. народи (заједно са неким монголским племенима), од којих су највећи значај у ист. имали Ујгури и Османлије (Турци у ужем смислу). У и. А. и на Тибету народи из монголске групе: Монголи, Манџурци, Корејанци, Јапанци, Кинези и Тибећани. У ј. и ји. А. више слојева стан. различитих по пореклу: Веде, Дравиди, Мунда и Мон-Кхмер народи претстављају старије стан., које потискују ариски и монголски народи, док се Индонежани по острвима боље одржавају. У Пр. Индији данас гл. ариски Инди, у Задњој Индији монголски Тибетобирманци, Сијамци и Анамци. У јз. А. главно стан. Семити (Арапи), а на Ирану и Јерменској Висији ариски народи Иранци (Персијанци), Афганистанци, Белуџистанци, Курди и Јермени; у Малој А. Османлије или Турци. Посебну етничку обл. чини Кавказ с вел. мешавином народа (→ Кавкаски народи). Око 500 мил. по вери будисти, око 230 мил. брамани, око 200 мил. мусл., око 40 мил. хришћ. (од тог 20 мил. Руса); остатак чине разне др. монотеистичке конфесије и примит. народи са посебним рел. Народи у и. и ј. А. створили више културе. Насупрот томе, многа племена у сев. А. (особито ст.-сибирска) и по ј. А. (Веде, Негрити и др.) остала на ступњу примит. ловаца и скупљача.

АЗИЈАНИЗАМ, правац у ант. беседништву који тражи бомбаст стил.

АЗИЈАТ, становник Аз., лице пореклом из Аз.; у преносном значењу: свиреп, некултуран.

АЗИЛ (грч.) 1) право азила, међунар. обичај да се полит. кривци примају у другу државу и да се не предају држави према којој су учинили крив. дело.2) → склониште. Аsylum ignorantiae (лат.: уточиште незнања), позивање на нешто непознато, под претпоставком да оно може да послужи као доказ за неку тврдњу која се другим начином не може доказати.

АЗИМИ (грч.), бесквасни хлебови за причест у ркат. црк. Азимати, име којим од 11. в. прав. богослови називају ркатолике, по грч. речи азима, стога што су службу вршили са бесквасним, а не са квасним хлебом, као што је чињено у 1. доба хришћанства.

АЗИМУТ (ар.) 1) угао између подневка неке тачке и правца према некој др. тачки на хоризонту. 2) угао између подневка и вертикалног круга неке звезде на небу, мери се од С према И, тј. у правцу казаљке на сату (на сл. а. 1/). Азимутне пројекције, у картографији група пројекција код којих се земља пројектује на раван хоризонта; на њима је а. веран.

АЗМАК 1) р. у ј. Буг., л. притока Марице. 2) → Светониколска р.

АЗНА, азнадар → хазна, хазнадар.

АЗОВСКО МОРЕ, део Црног М., издвојен Кримским и Таманским Пол., а спојен Керчанскнм Мореузом; од већих р. прима Дон, на чијем ушћу град Ростов.

АЗОИК → архаик.

АЗОЛА (Azolla, фам. Azollaceae), род водених папрати пореклом из Ј. Амер.; честа акваријумска биљка.

АЗОЛНА ЗЕМЉА → аклиматско земљиште.

АЗООСПЕРМИЈА (грч.), недостатак оплодних ћелија (сперматозоида) у излученом м. семену; узрок: урођена атрофија, масна дегенерација услед гонороичног запаљења тестиса или тровања арсеном, опијумом, морфијумом, никотином.

АЗОРСКА ОСТРВА, група од 9 већих и више мањих о. вулканског порекла у Атланском Ок., зап. од Порт. Геогр. припадају Афр., а полит. Порт. (2388 км², 232 000 стан., већином Португалаца); банане и наранџе; гл. место Понта Делгада. А. максимум, високи ваздушни притисак у обл. А. О., који често захвата јз. делове Евр. и одржава ведро време.

АЗОТ 1) (грч.), гас без боје и мириса; хем. знак N; атомска тежина 14; има га у ваздуху (78%), у свима ткивима биљних и животињских организама и свима алкалоидима; извесне биљке узимају га директно из ваздуха, а неке бактерије асимилују непосредно из земље; веома инертан, не потпомаже дисање ни горење; ступа у хем. једињења само делимично под веома вел. притиском и на веома високој тмпт. (фиксирање а.). Од једињења најважнија су: амонијак, а.-моноксид, а. киселина, цијанска и многобројна орг. једињења, која се искоришћују за боје и експлозиве; од а. вештачког ђубрета природна је само чилска шалитра (натријум-нитрат). За инд. сврхе добива се фракционом дестилацијом течног ваздуха. 2) предео у Ј. Србији → Бабуна. Азотаста киселина, HNO₂, није позната хем. чиста, јер прелази у анхидрид N₂O₃; постојана само у разблаженом воденом раствору, делује и као оксидационо и као редукционо средство; њене соли се називају: нитрити. Азотемија, нагомилавање у крви а. једињења, које бубрези нису у стању да излуче мокраћом. Узрок: запаљење бубрега, спречавање излучивања мокраће мех. путем (камен) у уретру; притисак на уретер споља, хипертрофија простата итд.; знаци: главобоља, повраћање; тешки облици воде → уремији. Азотна киселина, HNO₃, безбојна пушљива течност; густина 1,40-1,52; гради се од натријум-нитрата и конц. сумпорне киселине, а у новије време оксидацијом амонијака; раствара све метале, сем злата и платинских метала; многа тела оксидује; употребљава се за грађење нитро-целулозе, динамита, многих нитро-једињења и за гравирање метала; пушљива а. к. је раствор а. оксида у конц. киселини. А. равнотежа, у мед. постиже се уношењем хране у виду беланчевина, толико а. колико се избаци мокраћом, изметом и знојем из организма; → исхране равнотежа. Азот-оксидул, N₂O, безбојан гас пријатног сладуњавог мириса; удисан у већим количинама опија и проузрокује претерану веселост и необуздан смех; помешан с кисеоником употребљава се каткад за лаке анестезије при лакшим операцијама. Азотоскупљачи, у агр. хем. бактерије које асимилују елементарни а. из ваздуха и претварају га у беланчевину свог тела, па га у том облику остављају, после своје смрти, на искоришћавање култ. биљкама; од вел. су значаја за пољопр.; има их несимбиотичиих (Anotobacteriae) и симбиотичних, који живе у симбиози са лептирастим биљкама и праве квржице на њихову корену; после таквих биљака (детелина и др.) земљиште остаје обогаћено азотом, као да је ћубрено.

АЗРА Бени, ј.-ар. племе, којем се приписује ватрена, а уједно и идеална љубав.

АЗУР → хазур. Азуран (перс), плав као небо.

АЗУРИТ, затвореноплав карбонат бакра са водом. 2Cu CO₃ Cu(OH)₂; моноклиниски минерал; бакарна руда (55,3% Cu) из оксидационе зоне бакарних рудишта; код нас: Мајданпек, Рудник, Орешковица, Велебит, Руде и др.

АЗХАР, џамија и висока богословија у Каиру; осн. Фатимиди 970. год.

AIDE MÉMOIRE (фрц.), непотписана, недатирана и неадресована забелешка којом једна држава саопштава другој своје мишљење о једном конкретном полит. питању; сматра се као продужење усмене размене мисли, и као такво није везано ни за какве форме.

АИЛ, рушевине цркве на о. у Преспанском Ј., посвећене св. Ахилију; подигао је цар Самуило, пре983.; имала основу јелинистичке тробродне базилике; зидана од опеке и камена.

АИМАРА, Кола, индијанско племе (преко 1/2 мил.) у Ј. Амер., у обл. око јез. Титикаке; некада много распрострањеније и у доба пре Инка од вел. култ. и полит. утицаја.

АИМУРЕ → Ботокуди.

АИНИ (аину = људи), палеоазијатски народ (око 17 000) у с. делу о. Јеса, ј. делу Сахалина и на ј. Курилима; некада и по целом Јап.; гл. занимање лов и риболов; одећа поглавито од лика с пришивеним украсима; религија: примит. анимизам с култом мртвих и особитим штовањем медведа.

Аинска раса → ст.-сибирска раса.

АИОН → Еон.

АИС, у муз. нота а повишена за пола тона.

АИХМОФОБИЈА (грч.), болестан страх од оштрих предмета; → фобије, присилне неурозе.

АЈ-АЈ, врста мајмуна, величине мачке, миран, спор, лен; храни се ларвама инсеката; живи у шумским обл. Мадагаскара.

АЈАКС, име двојице грч. јунака из тројаноког рата: 1) Теламонов син; после Ахилове смрти надметао се с Одисејем о Ахилово оружје, које добио Одисеј, а он полудео и насрнуо на грч. стада, мислећи да је то непријатељ; кад је видео шта је учинио, извршио самоубиство. 2) син Ојлејев; на повратку из Троје претрпео бродолом и био избачен на једну стену са које претио боговима, па се стога удавио.

АЈА СОФИЈА, некада величанствена црк., данас џамија у Цариграду; саградили је за владе Јустинијанa I (542.-547.) архитекти Артремије из Тралеса и Исидор из Милета; најлепши примерак виз. стила: има основу у облику крста, уписаног у квадрату; нешто издуженог на И. где се налазе кружна апсида, простран атријум и двострук нартекс с 9 улазних врата; цркву надвисује кубе високо 56 м, које је после земљотреса (558.) обновио Исидор, нећак Исидора из Милета; унутрашњост јој била раскошно украшена фрескама, богатим мозаиком, златом, сребром и разнобојним мрамором, добрим делом сакупљеним из ант. грађевина по унутрашњости земље.

АЈАЧИО, град (24 000 ст.) и седиште дпт. на о. Корзици; утврђење, добро пристаниште, модерно купалиште; родно место Наполеона I.

АЈВАР (тур.), јело справљено од очишћене и усољене икре јесетре, моруне, кечиге и др. рибе; најбољи је рус, нарочито астрахански. У Југосл. се справља у Кладову.

АЈГИР (тур.), пастух, ждребац.

АЈГУН, варош и пристаниште (40 000 ст.) у Манџурији, на р. Амуру.

АЈДАМАЦ, едамац, сир који се справља у околини вароши Едама у Хол., од млека са 2,5-2,8% масти (на 100 л млека додаје се 5-10 г орлеанске боје): у трг. долази у лоптама црвено бојадисаним.

АЈДАХО (Idaho), једна од САД (217 261 км², 432 000 ст.) у обл. Стеновитих Пл.; земљиште је брдовито и план., клима конт., вел. делови земљишта степског карактера; отуда више сточарство (коњ, овца, говече, свиња) него земљр. Од руда: сребро, злато, олово, бакар, цинк; инд. дрвета и прерада земљр.-сточ. производа. Гл. место Беуз Сити.

АЈДОВШЧИНА (ит. Aidussina), место на Випави у Горичкој покр.; 6542 ст. (преко 6000 Слов.); ткст. инд., трг. дрветом.

АЈДУЧКА ТРАВА → хајдучка трава.

АЈЗЕНЕРЦ (Eisenherz), варош (7600 ст.) у Штајерској; гвоздене руде светског гласа; високе пећи.

АЈЗЕНХУТ Ђуро (1841.-1891.), композитор. Око 200 композиција, већином хорова, затим оркестарска дела и 3 опере.

АЈЗЕНШТАТ (Eisenstadt), гл. место (3 300 ст.) у аустр. делу Бургенланда (Градишћа); дворац кн. Естерхазија (из 14. в.).

АЈК (van Eyck), браћа Хуберт (око 1370.-1426.) и Јан (око 1390.-1441.), први велики фламански сликари. О Хубертовим радовима не зна се ништа поближе; Јан насликао велики олтар у Гану, неколико богородица са дететом и више портрета. Јан је 1 од твораца сликарског реализма и тхн. уљеног сликарства; 1 од најбољих портретиста у целој свет. ум.

АЈКУЛЕ (тур.) (Selachii), група риба са хрскавичавим скелетом, по правилу ваљкаста и витка тела, са попречно положеним устима са зубима и шиљатом главом; одлични пливачи, живе у свим морима и претежно су грабљивице; неке врсте могу да нарасту до 15 м и 8000 кг. Многе врсте рађају младунце. Познати претставници → морски пси и → морске мачке.

АЈЛЕР → Ојлер.

АЈЛЕЦ Јосип (• 1874.), вајар; гл. дела: Крстов пут, Крстионица.

АЈЛСБЕРКА, пловка пореклом из Енгл., беле боје, укусног меса: добра носиља.

АЈЛУК (тур.), месечна или полугод. плата.

АЈНАКТЕР (нем.), позоришна игра у једном чину.

АЈНХАРД → Егинхард.

АЈНЦ, хазардна игра са 32 карте, у којој је играчима циљ да постигну 21 поен; карте дели банкар.

АЈНШТАЈН Алберт (Einstein, • 1879.), нем. физичар, чије су идеје и радови много утицали на развој савр. теориске физ.; схватајући појам времена као релативан, ударио темељ теорији → релативитета (1905.) коју завршио 1915.; сем тога прецизирао мат. теорију Браунова кретања, допунио и развио теорију кванта, а с тим у вези дао и осн. зак. о фотоефекту и фотохем. реакцији; објаснио везу између електрона атомске константе и количине топлоте коју они садрже: најзад радио и на неким појавама у магнетизму; Нобелова награда за 1921.; гл. дела: Спец. теорија релативитета, Осн. опште теорије релативитета, Спец. и општа теорија релативитета.

АЈОВА (Iowa), једна од САД (145 415 км², 2,5 мил. ст.); у горњем току р. Мисисипи; клима конт., здрава; земљр., сточарство, инд. (млинарство, прерада дрвета, металургија); вел. део саобр. обавља се Мисисипом. Гл. место Ди Моин (Des Moines).

АЈРЕТОН Хенри (Ireton, 1611.-1651.), Кромвелов зет; енгл. ген., један од најодлучнијих противника Чарлса I.

АЈСБЕРГ (нем.) → ледени брегови.

АЈСЕЛ, рукавац р. Рајне који се од ње одваја код вароши Арнхема; улива се у Цојдершки Зал.

АЈСФЈЕЛД (норвешки), дебели снежанички и леденички покривачи преко сводова и површи изнад снежне границе у Норвешкој. Изнад покривача готово нема стеновитих брегова. Од ивице покривача одвајају се ледничке струје (ајстром) и силазе низ долине, слично алписким ледницима.

АЈТА, кошуља чији део испод појаса широк и убран, те личи на кратку сукњицу; носи се у Повардарју и замењује фустан.

АЈТОС 1) р. у Буг., извире на Чатал-Балкану, а улива се у лиман Л'џан код Бургаса (Црно М.). 2) варош у Буг., сз. од Бургаса, а у подгорини Балкана (8480 ст.); старије стан. се иселило 1829. у Бесарабију, садашње: Бугари и Турци, већином досељено из околних села. Крај вароши минер. извори, а на средини пута за Бургас минер. бања.

АЈФЕЛ Александр (заправо Ефел, Eiffel, 1832.-1923.), фрц. инжењер; конструисао 1889. чувену гвоздену А. кулу у Паризу, високу 300 м; у њој сада радиостаница.

АЈХЕНВАЉД Јурије И. (• 1872.), рус. критик импресионист, преводилац Шопенхауера. Гл. дела: Силуете руских писаца и Пушкин. Стоји на субјективној основи, према свима писцима истиче исти критериј условљен естетским схватањем. Не даје ист. и соц. анализу књиж. појава.

АЈХЕНДОРФ Јозеф (Eichendorff, 1788.-1857.), нем. песник романтичар, јак у лирици и новели (Из живота једне ленштине); бавио се и књиж. ист. и превођењем.

АЈША, кћи → Абу Бекрова; 2. и најмилија жена Мухамедова († 678.); мусл. је поштују као пророчицу.

А. С., скр. од лат. anni currentis: текуће год.

АКА, варош и лука на Сред. М. у Палестини; 8000 ст.

АКАБА 1) залив Црвеног М.) 2) пристаниште на зал. А. Гл. трг. место Хеџаса.

АКАДЕМИЈА (грч.) 1) школа грч. филозофа Платона, који је држао своја предавања у Академовим вртовима, у околини Атине; према променама које је Платоново учење претрпело разликује се: ст., ср. и н. 2) удружења научника, књиж. и ум. 3) званичне или полузван. установе по свим култ. државама које имају за циљ неговање наука, књиж. и ум. 4) више стручне шк., војне, духовне, трг. и др. А. бугарска, осн. 1870. у Браили под именом Буг. књиж. друштво; доцније пренесена у Буг. и претворена у а. наука. А. дангубнијех (Accademia degli oziosi), дубровачко књиж. друштво, осн. крајем 17. в. по угледу на ит. а., са циљем да негује и пречишћава нар. језик и припреми вел. речник сх., лат. и ит. језика; престала да ради 1725. A. della lingua slava, постојала у Риму 1719.-1725.; осн. је дубровачки писци за проучавање и неговање сх. језика. А. духовна, прва срп. виша богосл. школа, осн. 1744. у данашњем Новом Саду; трајала кратко време. А. југословенска → Југословенска а. А. наука → Српска кр. а. A. Operosorum Labacensium, књиж. друштво, осн. у Љубљани 1693., распало се 1725.; обновљено 1781., али убрзо престало да ради. А. сложних, прво књиж. друштво у Дубровнику, осн. у 16. в., по ит. узору; дала пример за осн. још неколико др. у самом Дубровнику; утицала знатно на развој књиж. интереса; радови читани на сх., лат. и ит. језику A. philharmonicorum, једно од најстаријих муз. струч. удружења у Евр.; осн. 1702. у Љубљани; играла важну улогу у развоју муз. културе код Словенаца. А. француска, осн. 1635. на предлог кардинала Ришељеа, указом Луја XIII, са циљем да чува чистоту фрц. језика; стално има 40 чл. које називају бесмртницима; данас има углавном репрезентативан карактер, а поред ње постоје у Паризу и др. А. од штурака, књиж. друштво у Дубровнику, осн. 1719. као опозиција А. дангубнијех; радови читани на сх. и ит. језику. Академац, популарни назив за ученика Војне а. Академизам, ропско подражавање ант. делима; занатска окретност без праве осећајности; супр. слободној, живој и непосредној ум. Академик, књиж., научник или уметн., члан а. Академичар, Платонов ученик или следбеник. Академски, који се односи на унив., који има унив. образовање. А. беседа, приступна б. академика. А. говор, начин говора или претресање извесних питања како то одговара а. средини; начелно, објективно, достојанствено и убедљиво излагање са доказима, без уношења субјективне ноте и без узбуђивања. А. достојанство, титула личности која је уредно дипломирала на неком фак. у земљи или иностранству.

АКАДИ, име стан. ст. Халдеје, туранског или семитског порекла, чији се јез. одржао у науци све до Александра Вел.

АКАЖУ (Anacardium, фам. Anacardoaceae), смоласто дрво из Ј. Амер., чији се плод једе и употребљава у мед.

АКА ЛАРЕНЦИЈА, жена пастира Фаустула, Нумиторовог овчара, звана Вучица; спасла и однеговала Ромула и Рема.

АКАМАНТ, у грч. митол. син Тезејев и Федрин.

АКАНТУС (грч.) 1) жбунаста биљка (фам. Acanthaceae, кл. Dicotyledones) великог, по ободу зупчастог лишћа и цвастастих цветова; расте у Аз., Аустрал., Афр. и обл. сред. климе у Евр.; неке врсте се гаје као украсне биљке. 2) у архт. украс на капителима коринтских и римских стубова.

А САРЕLLA (ит.), у муз. 1) хорско певање без пратње инструмената. 2) период у ист. музике до краја 16. в. кад је превлађивала таква муз. 3) стил који је Палестрина довео до савршенства.

АКАПУЛКО, пристаниште (6000 ст.) у Мексику, на Тихом Ок., трг. воћем и кожом.

АКАРНАНИЈА, карсна обл. у Грч., у јонском прим. између Патраског и Артског Зал.; унутрашњост под вел. храстовим и кестеновим шумама. Акарнанци, Аристофанова комедија у којој он исмева присталице спартанског рата.

АКАТИСТ (грч.), у прав. црк. похвална песма богородици, Христу, анђелима итд. Не сме се седети за време читања (а. = неседење). Најпознатији а. богородици чита се 5. недеље вел. поста, саставио га патријарх Сергије.

АКАХИТО, јап. песник из средине 18. в.

АКАЦИЈА (Acacia, фам. Mimosaceae), дрвеће или шибље, често с трњем; листа пераста или редуцирана на филодије; жута ситна цвета, груписана у лоптасте цвасти или класове; има их око 500 врста, већином у суптропима или тропима Афр. и Аустрал.; многе дају гуму која се насупр. каучуку (gummi elasticum) назива gummi arabicum; најбољу и најчистију гуму дају A. senegal, A. glaucophylla и A. abyssinica; из уситњеног једра врсте A. catechu (Индија) и неких др. врста добива се кувањем и упаравањем екстракта танин Pegu-catechu или Kuth (погрешно назван Terra japonica, јер се права јап. земља или гамбир добива од неких врста фам. броћева); од особите вредности дрво неких аустрал. а.: »љубичица-дрво« од A. homallophylla, црно дрво од A. melanoxylon, дрво које мирише на малину од A. acuminata; незреле махуне неких а. садрже танина који се употребљава за бојење; цветови неких а. се употребљавају за екстракцију мириса; многе а. су мирмекофилне биљке; у медитер. обл. се гаје а. као украсне и погрешно се називају мимозама.

АКАША (индиски), по учењу Упанишада просторна супстанца од које све постаје и у коју се све враћа.

АКБАР (ар. = велики) Џелал ел Дин Мухамед, вел. могул Индије (1556.-1605.); тежио да сједини разне расе и вере у својој царевини; чувен као пророк праве човечности; од његова ступања на престо броје се год. по источњачкој или А. ери.

AQUA (лат.), вода. A. destillata, дестилована вода. Аквадук, стварна службеност која се садржи у праву сопственика повласног добра да спроводи потребну воду на своје добро или да непотребну одводи са свога добра, кроз послужно добро. Аквадукт, зидани канал у виду моста за довођење воде за пиће у градове. Аквамарин, минерал берил, зеленкастоплаве боје. Акваплан, спортска направа; даска везана за моторни чамац; за вожњу по води. Акварел, слика на папиру рађена воденим бојама; познат још ст. Египћанима; као самосталну сликарску тхн. почели у вел. мери да га негују у з. Бвр. тек у 18. в.; данас се најбољи а. раде у Паризу. Акваријум, суд са стакленим зидовима испуњен водом, за чување, неговање и посматрање водених биљака и животиња; лако се одржава ако му је дно покривено песком и ако у њему има воденог биља; за морске организме пуни се природном или вештачком морском водом. Акватераријум, суд у којем се држе и гаје амфибије. Акватинта → гравира.

AQUAE 1) Balissae, лековита вода код Дарувара, искоришћавана у рим. доба. 2) Jasae, рим. купатило код Вараждина, дан. Топлице. 3) Sextiae, место у Фрц. где је Марије потукао Теутоне 102. пре Хр.; данас Екс у Прованси.

АКВИЗИТЕР (фрц.), лице које за награду прикупља поруџбине за робу у једноме месту; разликује се од трг. → агената; у самоме седишту радње сме прикупљати поруџбине за колонијалну, шпецерајску, мануфактурну, конфекциону и галантериску робу и за хем. и минер. производе само од трговаца који том робом раде, а од др. лица, тј. од самих потрошача, само ако га ови ради тога позову; за сву осталу робу може прикупљати поруџбине без ограничења. Код осиг. послова а. су лица која прикупљају нове осигуранике.

АКВИЛЕГИЈА (Aquilegija, фам. Ranunculaceae), жбунаста, вишегод. зељаста биљка; цветови појединачни или у гроздастим цвастима, снабдевени меденим остругама, висе наниже као кандила; има их око 55 врста, распрострањених у умереној зони сев. хемисфере; кандилка (A. vulgaris), с плавим, ружичастим или белим цветовима; расте у шумама и на отвореним план. нагибима, у ј. и ср. Евр., с. Афр., умереној Аз.; неке суптропске врсте а. гаје се као украсне.

АКВИЛЕЈА, ст. град и пристаниште на Јадр. М. у Ит. (2000 ст.), уништио је Атила (452.), али опет обновљена; у њој држана 2 васељенска сабора (381. и 556.).

АКВИЛИЈАНСКИ ДЕЛИКТ → деликт.

АКЕ, Ака, Еве, пигмејско племе око тока р. Итурија у ср. Афр.; просечна висина раста 140 см; живе од лова; иду потпуно наги.

АКЕР (нем.), ст. мера за пољске површине, различна у појединим нем. покрајинама.

АКВИТАНИЈА, обл. у ст. Галији; захватала долину Гароне; од 12. до 15. в. потпадала под Енгл.; присаједињена Фрц. 1453.

АКЕРМАН, Cetatea Alba, град и пристаниште (33 000 ст.) у Рум., на ушћу Дњестра у Црно М.; извози жито и сточне производе. Акерманска конвенција, закључена између Рус. и Тур. 25./9. 1828. у А.; обавезивала Тур. да испуни одредбе → букурешког уговора, које су се односиле на Србију.

АКЕРМАН Конрад Ернст (Ackermann, 1712.-1771.) нем. комичар, осн. хамбуршке шк., претеча нем. реалистичке глуме.

АКЕСТ, краљ Сегесте на Сицилији; помагао тројанског краља Пријама; после пропасти Троје лепо примио Енеју и сахранио његовог оца Анхиза.

АКИБА БЕН → Бен Акиба.

АКИМИТИ (грч.), калуђери неспавачи у ман. где молитва није престајала, већ се ⅓ монаха увек молила; познат њихов ман. студита у Цариграду (5. в.)

АКИНЕМОТИЧНИ (грч.) или статички облици земљине површине, стварају се при сталном нивоу мора (доњој ерозивној бази): абразионе и флувијалне површи, речне терасе; затим и облици постали под утицајем смањивања атмосферског талога или услед повлачења ледника.

АКИТИРАЊЕ (фрц.), исплата, потврда валуте на чеку.

ACC. (скр. лат. accusativus), акузатив, 4. падеж.

АКЛАМАЦИЈА (лат.), радосни и одушевљени поклици народа; акламацијом, једногласно, без поименог гласања. Акламовати, поздравити неког одушевљеним поклицима у маси.

АКЛИМАТИЗАЦИЈА (грч.-лат.), прилагођавање биљака и животиња новим климатским условима; обично изазива промене у организму и начину живота код потомака, ако пренете јединке задрже способност размножавања; успешнија је при постепеним прелазима и преносу организама из топлијих у хладније крајеве; у обрнутом случају може довести до губљења способности размножавања, од којег нису поштеђене ни људске расе; при одласку Европљана у тропске крајеве промену најлакше подносе младићи и људи са здравим живцима, много теже старци, а најтеже деца. Аклиматско, азонално земљиште, врста терена који због изузетног утицаја месних фактора (петрографски састав подлоге, нагиб, експозиција, плавност и подводност терена итд.) не одговарају клими под којом су постали.

АКМЕИЗАМ (грч.), краткотрајан правац рус. песништва (1912.-1918.), противан символизму.

АКМОЛИНСК, варош у СССР, на реци Ишиму у Киргиској Степи (15 000 стан.).

АКНЕ (грч.), → бубуљице.

АКОВ (мађ.), ведро, јединица старог система мера за запремину течности: 56,589 л, нови а. рачуна се 50 л; по Зак. о мерама у Југосл. од 1928. јединица мере за запремину течности: → литар.

АКОЗМИЗАМ (грч.-лат.), учење по којем се свет не састоји из козмоса, тј. из множине ствари у којој влада ред и закон; Винделбанд тако назива Елеаторово учење по којем постоји само једно биће, док су појединачне и многоструке ствари само привидне.

АКОЛУТИ (грч.), слуге или пратиоци епископа на путовању.

АКОМИНАТ Никита (1155.-1215.), виз. историк; написао ист. Виз.

АКОМОДАЦИЈА (лат.), прилагођавање. 1) у мед. способност ока да увек створи на мрежњачи слике предмета који се налазе на различитим отстојањима. Око је подешено (анат. склопљено) да гледа и предмете у бесконачности и да јасно види предмете који се приближавају; то долази отуд што се око прилагођава, тј. што се путем сложеног механизма повећава кривина, а са тим и преломна моћ његова сочива; → чуло вида, око. (На горњој половини сл. а. за гледање изблиза, на доњој за гледање на даљину.) 2) у флз. и теол.: теорија по којој су се ст. филозофи и оснивачи рел. прилагођавали у извесној мери знањима, осећањима и обичајима свога доба.

ACCOMPAGNATO (ит.) → речитатив.

АКОНИТИН → једић, коњореп.

АКОНКАГВА 1) провинција у рпб. Чилеу, у Ј. Амер. Велики део брдовит; у неколико плодних долина успевају шећ. трска и разно воће. Гл. град Св. Филип. 2) највећи врх (7040 м) у ј.-амер. Кордиљерима (Андима); вулканског порекла.

АКОНТО (ит.), делимична исплата или сума новаца која се даје на име будућег плаћања као део веће своте; по правилу ни дужник није обавезан да даје а., ни поверилац да га прима.

АКОРД (фрц.) 1) врста уговора о најму, где се посленику не плаћа надница, већ сваки свршени комад; а. се не претпоставља, већ се мора уговорити. 2) у муз.: једновремено сазвучје неколико тонова; може бити: трозвук од 3 разна тона, четворозвук (септакорд) од 4, петозвук (нонеакорд) од 5; њиховим изучавањем и законима њиховог следовања и везивања бави се наука о хармонији. Акордеон (грч.), хармоника која се развлачи.

АКОСТА Уриел (1591.-1640.), рел. филозоф, из јевр. хол. породице, која је прешла у ркат. веру; разочаран у хришћанство, вратио се (1620.) у веру предака; али убрзо дошао у сукоб са рабинима, који га немилосрдно прогањали; у делу Exsemplar humanae vitae описао свој живот.

АКР → енглеске мере.

АКРА, судански језик; некад и црначка држава у енгл. колонији Златна Обала.

АКРАНИЈЕ (Acrania, Leptocardia), најпримитивнија група кичмењака: без лубање, без срца, са хордом; претставник амфиоксус.

АКРАТОПЕГЕ (грч.), хладне лековите воде сталног хем. састава и непроменљиве тмпт.; понекад садрже мало арсеника, сумпорводоника, јода и др.; употребљавају се за пиће, у циљу испирања организма и повећања желудачних и цревних покрета, или за купатила. Акратотерме, минер. воде са тмпт. вишом од 20° (хипотерме, 20-34°, хомеотерме, 34-38°, хипертерме, преко 38°), али истог хем. састава као обичне воде; делују на реуматичне и живчане болести, затрајала запаљења плућне марамице и др.

АКРЕДИТИВ (лат.-фрц.) 1) акредитивно писмо, нарочитим стилом редиговане исправе којим шеф државе препоручује извесно лице за свога амбасадора или посланика код шефа стране државе; пре предаје а., посланик или стални отправник послова не може вршити никакво дело у држави у којој је постављен; предаја а. обележава званични почетак дипломатске мисије и врши се у свечаној аудијенцији. 2) писмени налог, кредитно писмо, чији издавалац налаже банци да из његовог потраживања или одобреног кредита исплати извесну суму, одједном или у ратама, неком 3. акредитованом или повлашћеном лицу. Истога дана кад се он изда, извештава се о томе банка (шаље се авизо) код које се отвара кредит. Акредитовани депонује свој потпис који се прилаже авизи, и тако се онемогућују злоупотребе; ако се хоће новац да подиже у разним местима, акредитовани добива тзв. циркуларно кредитно писмо, којим се банке у односним местима позивају да врше исплате лицу означеном у кред. писму. Цирк. кред. писмо разликује се од обичног по томе што адреса садржи имена свих банака код којих се акредитованом отвара кредит; банка која је издала а. шаље свакој банци напосе авизно писмо с оригиналним потписом акредитованог. На полеђини кред. писма свака банка бележи колико је исплатила, а банка која исплати остатак до износа кредита, задржава а. и враћа га издаваоцу. А. може бити везан за нарочите услове, као: полагање товарних листова и докумената да је нека роба послана на адресу кредитора итд. Акредитовати, акредитирати, отворити некоме кредит код трећег лица, нпр. код банке, или омогућити да може узимати робу на почек, на вересију итд.

АКРЕСЦЕНЦИЈА (лат.), повећање примљеног наслеђа сразмерно величини његових делова, ако се други наследници не приме наслеђа или не буду доживели, одн. буду неспособни за наслеђивање.

АКРИБИЈА (грч.), крајња марљивост и тачност, нарочито у научном раду.

АКРИДИН, дибензопиридин, кристална материја, ароматично орг. једињење; садржи азот као саставни део; топи се на 110° ; налази се у сировом антрацену, добивеном из катрана каменог угља; претставља основну материју за читав низ орг. боја.

АКРИЗИЈЕ, краљ Арга, отац Данајин; случајно га убио унук Персеј дискосом.

АКРОБАТ (грч.), човек који јавно показује своју физ. снагу и окретност на гимнастичким и другим справама; → еквилибрист, жонглер, кловн. Акробатика, врста вежби за развијање снаге, гипкости и окретности, познат од најст. времена. На египатским цртежима из 3. в. пре Хр. заступљене све могуће а. вежбе. Сада уведена и у свакодневне гимн. вежбе, и по школама; примењена у балету, ритмичкој гимнастици и играма, а изводи се појединачно и у групама; гл. основ гимнастика.

АКРОДИНИЈА (грч.), болест вегетативног живчаног система код деце; дете зловољно, лоше спава, не једе добро, мршави; стално се зноји; на кожи се јављају црвенила, свраб; стопала и дланови модри, хладни, влажни, љуште се; срце ради брже, крвни притисак повећан, светлост смета; некад опада коса, зуби испадају; траје 4-6 мес; обично се свршава добро.

АКРОКЕРАУНСКЕ ПЛАНИНЕ, ранији назив за пл. ланац у Епиру, ј. од Валонског Зал.; сада Химара (2018 м).

АКРОКОРИНТ, тврђава у ст. Коринту.

АКРОЛЕИН (грч.), алдехид глицерина, дражи на кашаљ и изазива сузе.

АКРОМАТИЧНО ПРЕДАВАЊЕ, начин излагања при којем наставник предаје, а ученици слушају; супр. → еротематично. А. списи, Аристотелови списи, поникли из неких езотеричних предавања.

АКРОМЕГАЛИЈА (грч.), промене које прате обољења хипофизе (најчешће аденом); карактерише је несразмеран развој крајњих делова тела: руку, ногу и појединих делова главе (доње вилице, носа, језика); болесници су вел. и незграпни.

АКРОН, варош у с.-амер. држави Охајо (260 000 ст.), инд. (ткст. и металургија).

АКРОПОЉ (грч.), горњи град; утврђени и на брду подигнути део античких градова; најчувенији атински А., на којем су сачувани најлепши споменици старе грч. архт.: Партенон, Ерехтејон, Пропилеји.

АКРОСТИХ (грч.), песма у којој почетна слова стихова, читана одозго наниже, сачињавају једну реч или реченицу; познат нарочито код дубровачких песника из 16. в.

АКРОТЕРИЈА (грч.), орнамент класичне архт., употребљаван као символ завршетка, постављан на крајевима и врху тимпанона.

АКРУВИЈУМ, рим. варош у Которском Зал.; можда данашњи Котор.

АКСАКОВ 1) Иван С. (1823.-1886.), рус. књиж. и публицист, покретач Московског зборника, вођ словенофилског табора шездесетих год. 19. в. Имао вел. утицај за време рус.-тур. рата (Славјанско добротворно друштво). Био протеран из Москве због сувише оштре јавне критике берлинског конгреса. Уређивао новине Рус. 2) Константин С. (1817.-1860.). рус. публицист из круга словенофила; у својим делима брани самониклост и оригиналност рус. нар. поезије. Ум. потчињава друштвеним интересима. У ист. развоју Рус. гл. улогу даје народу и његовој саморадњи, земљи а не држави. Ватрени заточник јединства и братства сл. народа. 3) Сергије Т. (1791.-1859.), рус. класични писац. строги реалист; сликање просто и истинито, пуно епске мирноће: све се догађа онако како мора бити; лепо црта нар. живот и пејзаж сев. Рус. Гл. дела: ум. аутобиографија Породична хроника, у којој приказује живот поседничке средине, Детиње доба, Багрова унука и др.; под утицајем Гогоља. (На сл. А. Сергије).

АКСЕЛБЕНДИ (нем.), знаци за ађутанте; носе се око д. рамена или на грудима.

АКСЕЛРОД Љубов И. (• 1868), прва Рускиња која се истакла као марксистички теоретичар: у марксистичкој књиж. позната под псеудонимом Ортодокс; гл. дела: Филозофске скице, Противу идеализма, Критика основа буржоаске социологије итд.

АКСИЈАЛАН (лат.), који се односи на осовину; у правцу замишљене осовине. А. симетрија → симетрија.

АКСИНИТ, боросиликат алуминијума.

АКСИОЛОГИЈА (грч.), наука о објективним (научним., ум., етичким, рел. и екон.) вредностима. Многи савр. филозофи (Икс. Рикерт, Икс. Минстерберг, М. Шелер и В. Штерн) сматрају да је а. централна флз. наука и да заузима у систему флз. наука оно место које је раније припадало онтологији. Аксиолошка детерминација, утицај научног и ум. стварања на душевни живот појединаца или на ток соц. развоја.

АКСИОМ (грч.), научна истина која се разуме сама по себи; не може се доказати, али јој и није потребан никакав доказ, јер је њена истинитост очигледна (нпр. тврђења да је свака ствар равна сама себи; да ниједно тврђење не може у исто доба бити истинито и неистинито: да се две праве могу сећи само у једној тачки итд.); чине полазну тачку сваке науке и сматрају се за логични темељ научног сазнања.

АКСИОС, ст. име Вардара.

АКСМАН Емил (• 1887.), чсл. композитор; заснива своју муз. на моравској нар. песми.

АКСОЛОТЛ, ларва вел. мексиканског даждевњака → амблистоме, с крупним перјастим шкргама; под нормалним приликама постаје и без преображаја у одраслу форму полно зрела и способна за размножавање; стога дуго сматрана као засебна врста (Siredon); веома погодна за разноврсне научне опите и гаји се радо у биол. лабораторијама.

АКСУМ, гл. град покр. Тигреје, у Етиопији (5000 ст.); некада престоница, сада св. град у којем се, поред верских светиња, налазе гробови етиоп. краљева.

АКТ (лат.) 1) чин, поступак, радња. 2) у праву: сваки правни посао, свака судска радња, свака исправа. 3) у ликовним ум. нага људска прилика; највише је радили ст. Грци, па Италијани у доба ренесансе и барока; код нас га први сликао Вл. Буковац. 4) у псих. процес којим постајемо свесни нечега. А. аутентични, у праву: свака јавна исправа, тј. исправа коју издаје јавни орган у кругу своје надлежности, нпр. нотаријални а., судски а. А. вансудски, сваки правни посао учињен без интервенције суда или јавне власти; супр. аутентични акт. А. двострани, билатерални, правни посао где је потребна сагласност две или више воља; уговор; супр. једнострани а. А. дисимулован, правни посао који се хтео сакрити од трећих лица при симулацији, уствари био правни посао; нпр. ако је поклон пријављен као купопродаја, па се то открије, остаје као постојећи дисимулован поклон, супр. симулован а. А. доброчини, правни посао код којег се не добива накнада за оно што је дано, нпр. поклон: супр. теретни а. A. inter vivos, правни посао који има да произведе дејство за живота (нпр. поклон), а не тек после смрти једне странке; легат а. mortis causa. А. јавни → а. аутентични. А. једнострани, унилатерални, правни посао где постоји изјава само једног лица; нпр. тестамент; супр.: двострани а. А. међу живим → a. inter vivos. А. mortis causa → а. inter vivos. А. непостојећи, привидни правни посао који нема известан битни елемент, нпр. венчање два лица истог пола; њега свака власт мора по дужности и без обзира на туђи захтев да прогласи за непостојећи, чим у пословању сазна за њега. А. ништаван, привидан правни посао, који, поред свих елемената условљених законом за склапање правног посла, садржи још и какав забрањен или неморалан додатак, нпр. брак између сродника у строго забрањеним степенима; њега суд мора да прогласи за ништаван чим то утврди. А. нотаријални → а. аутентичан. А. оборљив, правни посао који има све битне елементе, условљене законом за његово склапање, али при чијем је закључењу једна од странака непрецизно или непотпуно изјавила слободну вољу; нпр. венчавање отетом и неослобођеном девојком; ако та странка буде то захтевала у закон. року, суд ће прогласити да није ни постојао. А. онерозни → а. теретни. А. последње воље, наредба учињена за живота од стране једног лица о томе шта ће бити са његовим имањем за случај његове смрти; саставља се као тестамент или кодицил. А. противправни → деликт. А. свечани, посао који се по закону мора учинити у нарочитој форми. А. символички, правни посао, где се путем знакова обележава жељено правно дејство; нпр. предаја товарног листа претставља предају товара. А. симулован, правни посао који привидно постоји, али га странке у суштини нису желеле, већ га склопиле да би скриле праву садржину а.; нпр. уговор о куповини и продаји уместо уговора о поклону. А. синесагматичан, правни посао који производи права и обавезе обеју уговорних страна. А. теретни, правни посао код којег се добива накнада за оно што се даје; нпр. куповина и продаја (цена и роба). Акта 1) писмени документи у судству и администрацији; res inter alios acta, латински израз који означава да уговори закључени између странака немају дејство према трећим лицима. 2) дела, мемоари, ист. и апокриф. списи. A. apostolorum, апокриф. списи о раду апостола Петра, Павла, Јована, Текле итд. А. грађанског стања, протоколи у које се уписују чињенице од утицаја на пород и правни положај личности: рођење, смрт, венчање, позакоњење, промена имена путем промене вероисповести, усвојење, развод и признање ванбрачног детета; у Југосл. их воде пароси (у Војвод. држ. матичари). A. diurna, новине у ст. Риму, покренуте око 131. пре Хр. A. croatica, хрв. историски споменици (повеље, статути), као прва књ. збирке Monumenta Slavorum Meridionalum, коју издао И. Кукуљевић-Сакцински. A. martyrum, животописи мученика. А. о толеранцији, издавана од стране власти при одобравању исповедања вере каквој секти или новој вери. A. sanctorum, збирка животописа свих светитеља: почео да је издаје језуита Жан Болан, а наставили његови ученици.

АКТЕОН, син Аристејев, а унук Кадмосов по кћери Афтиноји; у лову по брду Китерону затекао Дијану на купању, због чега га она претворила у јелена; убрзо га растргли његови пси.

АКТИВ (лат.), радно глаголско стање. Актива (лат.), у праву: позитивне вредности или добра која принадлеже једном лицу; обухвата стварна и тражбена, права тога лица, део имовине у коју се рачунају и потраживања, а не рачунају дугови; излаже се у → билансима на левој страни; супр. → пасива. А. поморске имовине, вредност или добра, изложена ризику приликом једног путовања на мору; обухвата: брод, возарину и узгредне и заменске дажбине. Активан, заузимљив, вредан, раден. А. биланс, кад имовина премаша дуг. А. војска, стајаћа вој. А. глагол, који је у радном стању. А. легитимација, својство које се тражи од тужиоца да би имао парничну способност; према њој тужилац мора бити физ. или правно лице и мора бити у питању његов лични интерес; у трг. праву: право неког лица да буде ималац мен. и да то својство, по потреби, и судским путем одржи или стекне (нпр.: право на тужбу онога који је крађом, губитком и др. лишен мен.). А. одбрана, средства која служе за одбрану од напада из ваздуха: аероплани, противаероплански топови, митраљези, рефлектори са прислушним апаратима и, евентуално, невидљиви зраци; → пасивна о. А. солидарност, правно стање према којем се повериоци налазе у таквом односу да могу, сваки посебно, тражити наплату целога дуга, а дужник се ослобађа према свима ако дуг исплати једноме од њих; а. с. се не претпоставља, ко тврди да она постоји мора то и да докаже. А. спољна трговина, кад извоз надмаша увоз. А. спортист, који може да се такмичи у својим дисциплинама. А. супстанца развијача, у фотографији деривати бензола или нафталина, који имају способност да претварају соли сребра, разложене светлошћу, у метално сребро; деле се на брзе (метол) и споре (хидрохинон, глицин); брзе дају мекане и нежне, а споре тврде и густе негативе. А. тестаментарна способност, пословна способност за прављење тестамента; има је свако лице старије од 15 год. које није душевно болесно ни стављено под старатељство као распикућа; изузетно је немају монаси, јер њихово имање припада по црк. праву манастиру, и они који не могу на сигуран начин исказати своју вољу (неписмени глувонеми, неми и слепи). А. туберкулоза, када у телу присутни бацили тбк. причињавају поремећај здравља и појаве болести, што не мора да буде увек; → латентна тбк. А. угаљ, нарочитим начином добивен угаљ од орг. материја; одликује се веома великом активношћу у упијању гасова или растворених материја у течном и гасовитом стању; има вел. примену у тхн. и хем. индустрији, нарочито у маскама за заштиту од бојних гасова и течних отрова. А. циклон → циклон. А. члан, редован члан неког друштва, са правом гласа и избора. Активатори → киназе. Активизам, у геол.: хем. дејство минер. маса; у полит.: доктрина коју њене присталице теже да остваре делањем; у флз.: учење да делаље и стварање сачињавају суштину свега што постоји и да су све култ. вредности (наука. ум., морал, полит. итд.) само средства за унапређивање соц. развитка и морала. Активисти, присталице а.; у извесној мери то су били: стоичари, кад су тражили да све проучавање стоји у служби практично моралног живота; Бекон са својим тврђењем: Знање је моћ; Кант са својим учењем о примату практичног ума; Гете са тврђењем: није довољно знати, већ треба и делати; Карл Маркс који је рекао: Разни филозофи су само на разне начине протумачили свет; али је свима било главно да свет треба изменити. Активитет, способност за самокретање и саморадњу; припада, у већем или мањем степену, живим бићима насупрот анорг. телима. Активност, радљивост, заузимљивост, вредноћа.

АКТИНИЈА → власуље.

АКТИНИЈУМ, радиоактивни хем. елемент (Ac), постаје из протактинијума, који се најчешће налази у урановим минералима; по хемиским особинама сличан ретким земљама; емитује (β-зраке; атом. тежина 227; полувреме 20 година; од њега води порекло читав низ радиоактивних елемената, који се завршава актинијум-оловом. Актиничан, јаког хем. дејства; → фотохемија.

АКТИНОБАЦИЛОЗА (грч.), болест говеда, слична актиномикози; проузрокује је нарочит бацил; најчешће у Аргентини; јавља се и код човека.

АКТИНОЛИТ (грч.), зелен и влакнаст минерал амфибола.

АКТИНОМЕТАР (грч.), справа за мерење јачине сунчевог зрачења; оптички или ел. прибор за одређивање дужине експозиције у фотографији.

АКТИНОМИКОЗА (грч.), обољење човека и животиње (говеда и свиња) изазвано специјалном гљивицом која се налази на зрну ражи, јечма и пшенице; инкубација дужа од месец дана; болест карактеришу отоци и гнојење (апсцеси, фистуле) нарочито на лицу, устима, вилици и грудном кошу; може да се пренесе и у плућа, црева и бубреге. Лечење операцијом, зрачењем, јодним препаратима. Актиномицети (Actinomycetes), ниже гљиве; паразити, узрочници опасних обољења у човечјем и животињском организму или у симбиози с вишим биљкама.

АКТИНОМОРФАН (грч.), зрачно симетричан организам или његов део, нпр. цвет руже; супр. → зигоморфан.

АКТОР (лат.), у праву: лице које подиже тужбу ради заштите својих права.

АКТУАЛАН (лат.), садашњи, стваран, могућан. Актуализам, флз. учење да је суштина света бивање и делање, а не неко биће; у ст. Грчкој његов претставник Хераклит, а у савременој флз. Икс. Бергсон, по којем суштину света претставља стваралачка еволуција, заснована на животном замаху. Актуалист, присталица а. Актуалистичка психологија, учи да се суштина душевнога живота састоји у активитету, испољеном у стваралачким актима расуђивања, хтења, оцењивања. Актуалитет, облик стварности у којем су јасно изражене све њене одлике, → потенцијалитет.

ACTUS PURUS (лат.), чист акт, чиста радња, делатност без икакве материје; према Томи Аквинском бог је таква делатност, за коју је стварно све што је могућно.

АКУЗАТИВ (лат.), 4. падеж; уз прелазне глаголе означава предмет (зидам кућу), а служи и за показивање правца, циља кретања, мере и времена; иде са предлозима: међу, над, под, пред; кроз, низ, уз, мимо; на, о, по; за, у.

АКУМИНКУМ, рим. тврђава у Д. Панонији, код Сланкамена.

АКУМУЛАТОР (лат.) ел. повратни галвански елемент који својим саставом и склопом омогућује скупљање ел. енергије, претварањем у хем. енергију; најважнији: оловни и Едисонов. Оловни се састоји од међусобно повезаних плоча сунђерастог олова (негативан пол) и плоча порозног олово-супероксида (позитиван пол); електролит је око 30°/о водени раствор хем. чисте сумпорне. киселине, а електромоторна сила једне ћелије при раду износи око 2 V; капацитет, тј. количина струје која се може добити, зависи од величине и активности плоча; не сме се више употребљавати ако ЕМ сила падне испод 1, 8 V; празне се сами од себе и кад стоје неупотребљени; испражњени а. се пуни увођењем једносмислене ел. струје, при чему се негативан пол извора струје веже за негативан пол а., а позитиван за позитиван. Едисонов или челични а. састављен је од оксида никла (позитиван пол) и растреситог гвожђа (негативан пол); електролит је раствор калијум-хидроксида, напон једне ћелије износи око 1,35 V, а капацитет зависи од величине активне површине електрода; знатно је неосетљивији од оловног и подноси злоупотребљавање без опасности за постојаност и капацитет. А. топлоте, нарочити затворен казан, донекле испуњен водом која се загрева вишком паре из котла; када котао не даје довољно паре, узима се пара натраг из казана на тај начин што се вода доводи до испаравања смањивањем притиска. Акумулација, нагомилавање материјала који таложе реке, ледници, морски таласи, ветар итд. услед смањивања њихове транспортне енергије. Акумулирати, нагомилати, сабрати, сакупити.

АКУРАТАН (лат.), брижљив, веома тачан, савестан.

АКУСТИКА (грч.), наука о звуку. Акустикус (nervus acusticus), 8. лубањски живчани пар, кохлеарна грана служи осећају слуха, вестибуларна грана органу равнотеже (→ живац). Акустичан, звучан, који даје добар звук или добро преноси звук; нпр. а. сала, а. позориште. Акустичар, особа чије је сећање везано за звук речи. Акустички центар, место у слепоочном режњу коре вел. мозга, у којем се завршује а. нерв из унутарњег уха.

АКУТ (лат.), оштар нагласак у грч. грам. ('); У прасл. дуги нагл. који је у штокавском дијалекту прешао у кратки низлазни, а у чакавском у нарочито дуги нагласак (mlátim, млâтим, králj, крâљ). Акутан, оштар; у мед.: а. болест, за разлику од хроничне, има нагао почетак, тежи ток и ограничено и краће трајање.

АКУШЕР (фрц.), лекар који се бави трудноћом, порођајем и бабињем. Акушерство, бабичлук, примаљство; наука о трудноћи, порођају и бабињу.

ACCELERANDO (ит.), у муз.: поступно брже, све брже и брже; супр.→ ritardano. Акцелерација, убрзање.

АКЦЕНАТ (лат.), нагласак, истицање једног слога јачином изговора и тонском висином; нарочит знак за обележавање тога наглашавања; имају га не само речи већ и реченице (логички а.); у сх. језику је слободан, тј. може мењати место у истој речи (читам -- читамо) и музикалан, тј. тон се може дизати и спуштати; најзад, може бити дуг или кратак. У књиж. изговору их има 4, од којих 2 силазна: дуги (ˆ): мир, главу, пишем; кратки ("): бога, ногу, носим; 2 узлазна: дуги (´): мира, глáва, писати; кратки (`): нога, девојка, носити; силазни могу бити само на првом слогу, па се стога преносе на предлоге (кућу: у кућу, врат: за врат); узлазни не могу никад бити на једносложним речима и на последњем слогу; отступања од оба правила постоје само у неким наречјима: реченички а., налази се обично на почетку или свршетку: или се најјаче нагласи прва реч, па потом све више пада, или обрнуто; ако се нека реч у средини нарочито истиче онда је то логички а. У ум.: изразитост, карактер. рељефност. Акцентовати, нагласити; ставити акценатске знаке на написане речи.

АКЦЕПТ (лат.), мен. пријем, изјава трасата дата на самој мен. којом признаје себе за главног мен. дужника. Према томе, а. се не може ставити на копији (препису) или → алонжу. Може бити само писмен; изражава се обично речју: примљена, прихваћена, признајем, којој следује потпис и датум (изричан а.), али је, са једне стране, довољан и сам потпис на мен. (прећутан а.), а с друге а. не мора бити датиран. Изузетак постоји у овом погледу само код мен. на одређено време по виђењу и код мен. с одређеним роком за презентацију на а. (§ 24. Мен. зак.). Место акцептирања и свота која се акцептира могу али не морају бити означени (ово не важи за а. који се даје за суму мању од оне означене на мен. (делимичан или непотпун а.) где ознака суме која се акцептира неминовна). А. даје само трасат. Изузетно од тога, мен. може акцептирати свако друго лице, ако га трасат или ма који од индосаната означи као оно које по потреби има да да а. (а. по потреби или по нужди). Осим тога може и неко треће лице (ван мен. обавезе) или неко од потписника, по сопственој иницијативи »учинити част« трасанту и акцептирати мен. (а. за част). И у овом случају а. се исписује на мен. или у протесту (ако је подигнут протест). Акцептант, прималац мен. Акцептација наслеђа, изјава којом се позвани наследник изјашњава да се прима наслеђа, пописом заоставштине или без ње; ако се прими без пописа, онда одговара за све покојникове дугове и својим и наслеђеним имањем, а ако се прими са пописом, онда одговара само до висине вредности наслеђеног имања; а. је формални правни посао и врши се пред среским судом; ко почне да располаже наслеђем пре такве изјаве сматра се да се примио без пописа.

АКЦЕСИЈА (лат.), прираштај; појава да се право сопственика проширује и на споредне делове гл. ствари која се налази у његовој својини. А. државине, урачунавање времена држања претходног држаоца, савесног и законитог, оном држаоцу који од њега изводи своје право. А. темпорис, срачунавање рока застарелости у случају мешања субјеката. Акцесоран, придодат, споредан. А. облигација, зависи од главне, тако да је дужник по таквој о. обавезан на исплату само ради сигурности гл. обавезе; нпр. јемство је обавеза која служи за сигурност гл. дуга. А. потраживање, све оно што поверилац може тражити уз гл. тражбину, као: интерес, казне, прираштаји, плодови и накнада штете због неблаговременог извршења уговора. А. право, има а. природу; зависи увек од судбине гл. права. А. уговор → уговор. А. хипотека → хипотека. Аццессориум секуитур принципале, израз који у праву означава да а. право дели судбину гл. права и да споредна ствар дели судбину гл. ствари (нпр. поништај зајма ништи и побочни уговор о интересу; продаја земљишта претставља и продају зграде подигнуте на њему). Акцесоријус (nervus accessorius), 11. лубањски живчани пар, оживчава (покретач) неке вратне мишиће (→ живац). Акцесорност јемства → јемство.

АКЦИДЕНЦИЈА (лат.), случајна, променљива особина или стање нечега; по Канту нарочити начини постојања супстанције; → супстанција, атрибут.

АКЦИЗА (нлат.), посредни порез који наплаћује држава или самоуправна јединица на унутарњу потрошњу (пива, ракије, шећера, угља итд.).

АКЦИЈА (лат.) 1) дело, радња, делатност. 2) рад на остварењу неке замисли. 3) део друштвеног капитала, образованог од више учесника (→ деоница). 4) исправа која служи за доказ о уплаћеном делу друштвеног капитала; може да гласи: на име или на доносиоца; за њено власништво су везана права → акционара (право на бирање у управни и надзорни одбор, право на део→ дивиденде итд.). 5)actio, у праву: тужба; право извесног лица да судским путем оствари оно што му се дугује или му припада; прелази и на наследнике; тужбе могу бити: личне (да извесно лице поштује право или изврши своју чинидбу), стварне (да се утврди и оствари какво стварно право), мешовите (да се према извесним лицима утврди неко стварно право, нпр. да се утврди граница својине). Раније је постојало право на тужбу само за она права за која је то у закону било предвиђено; данас има права да подиже тужбу свако ко има интерес да штити своје право, само ако му то право није изрично одузето зак. натуралне облигације.A. utilis, у рим. праву тужба која није створена, али коју је претор створио по угледу на једну већ постојећу тужбу. Actiones leges, у рим. праву оне тужбе које је а. изречно предвидео за заштиту извесних субјективних права. Акционар, власник једне или више а.; сувласник акц. друштва (→ деоничар). Акционарско друштво, у ширем смислу: свако трг. друштво, чији капитал или главница бар једним делом подељена на а.; у ужем смислу трг. друштво чија цела основна главница (друштвени капитал) подељена на а. По Зак. о а. д. подлеже надзору државе. Збор акционара бира из своје средине управни и надзорни одбор; тхн. вођење послова се поверава директорима, који не морају бити ни акционари ни чланови упр. одбора. Акциски капихал, дели се на већи број једнаких а. које гласе на округле износе од 100, 1000 и више д. Акциони радијус, дужина пута у морским миљама или км коју може превалити брод или авион, а да се успут не снабдева погонским материјалом.

АКЦИЈУМ, град и рт на обали Артског Зал., у Грч., где је Октавијан победио Марка Антонија и Клеопатру 31. пре Хр.

АКЦИПИЈЕНС (лат.), лице које стиче какво право од другога, траденса; купац је а. купљене робе, а продавац траденс.

АКЧА, јаспра, тур. назив новца.

АКЧАР 1) 53 км дуга р. у Буг., притока Дунава. извире испод пл. Бабина Носа на буг.-јел. граници. 2)веће село (око 3000 ст.) на ушћу → 1), близу Видина; у близини рушевине рим. града Рациарије.

АКШАМ, мусл. вечерња молитва са клањањем.

Al (ар.), члан пред именицама, нпр. ал-кохол, ал-гебра и др.

Al, хем. знак за елемент алуминијум.

АЛА, хала или ламња, демонско биће; живи у облацима, доноси невреме и упропашћује летину; у том случају → змајеви се боре с а. И људи могу бити халовити, онда су ненасити. Слична веровања код Арбанаса и Грка.

АЛАБАМА, 1 од САД, на ЈИ (134 660 км²2 2,6 мил. ст.), 1 делом избија на Мексиканско М.; клима у највећем делу здрава, само у обл. Мекс. М. топла, влажна и нездрава. Житарице, памук, шећ. трска, дуван, ј. и ср.-евр. воће, сточарство и шумарство; има угља и гвожђа; металуршка и ткст. инд., извоз памука, минерала и дрвета. Највеће пристаниште и трг. место Мобиле, гл. град Монгомери.

АЛАБАСТАР (Алабастра, ст. ег. варош), кристаласт, зрнаст, сасвим бео прозрачан варијетет гипса; има га у Ердељу, Шп., Ег. и Ит.; употребљава се за израду украсних предмета и у вајарству. Оријенталски а., тракасти кречњак из Ег.

АЛА БРЕВЕ ТАКТ (ит,), такт 2/2 у којем осн. јединица за бројање 1/2 ноте а не 1/4.

АЛАГОВИЋ Александар загреб. биск. (1830.-1837.), добротвор сиротиње; отворио сиротишта у Загребу и Пожеги.

АЛАДИН или Чудновата лампа, наслов једне приче у 1001 ноћи.

АЛАЈ (тур.), сврстана чета; гомила, скуп, мноштво. Алајбег, бег, вођ алаја. А. слама, благо без господара.

АЛАЈБЕГОВИЋ Ибрахим паша, Печеви († 1650.), тур. војсковођ и историк; служио на разним високим положајима и учествовао у многим биткама, умро на положају шефа финансија Босне; написао Тарихи печеви и у њој обрадио најсјајније доба тур. царства (1520.-1640.).

АЛАЛА (ар.-тур.), наруквица.

АЛАМАНИ 1) Алемани, савез више герм. племена. настањених у ст. доба на горњој Рајни и г. Дунаву; потукао их Кловис (499.); по њима Французи назвали све Немце Алеманима. 2) Луиђи (1495.-1556.), ит. лирски и епски песник, познат нарочито по својим дидактичним спевовима Пољски рад, Аваркида.

АЛАМАНКА → водњача.

АЛАНДСКА ОСТРВА у Ботниском Зал. (1442 км², 27 375 ст.), 1921. г. припала Финској; гл. град Маријехамн.

АЛАНИ, варварски народ; живео крајем ст. в. између Азовског М. и Кавказа; под навалом Хуна дошао у Евр., опустошио Галију (406.) и продро у Шп. где га уништили зап. Готи.

АЛАНТОИС, издужен ембрионални орган у облику кесе код виших кичмењака (рептила, птица, сисара) и човека, постаје од ембрионалног црева и игра важну улогу за време ембрион. живота као мокраћни резервоар и као орган за дисање; код човека и осталих сисара улази у састав водењака; → ембрионални завоји.

АЛАНУС АБ ИНЗУЛИС (Alain de Lille, око год. 1114.-1202.), филозоф, теолог, алхемист и песник; гл. збирке Anticlaudianus, Doctrinale и др.

ALLARGANDO(ит.), у муз. поступно спорије.

АЛА РИНФУЗА (ит.), правни израз, значи да се роба испоручује без таре, расута у вагону, шлепу итд. Овде продавац не одговара за паковање.

АЛАРИХ I, визиготски краљ, (370.-410.); опљачкао Б. П. и напао на Ит. 400. г., али га војвода Стилихон одбио. После Отилихонове смрти заузео и опљачкао Рим 410., а затим убрзо умро; погребен у кориту р. Бузента.

АЛАРМ (ит.-фрц.), узбуна; позив на оружје.

АЛАРОДСКА (алароидска раса), предњеазијска р.

АЛАС, халас (мађ.), рибар, лице ком је риболов занат.

АЛАСИЈА, у ст. веку краљевина; обухватала Кипар и киликиску обалу до Александрете.

АЛАТ (тур.) 1) помоћно средство које повећава успешност људске делатности (→ оруђа). 2) боја код коња; длаке једноставне, црвене боје, која иде с једне стране у жуту а с друге у риђу: отворен, затворен, златно, дивље-кестењасто а. 3) вавилонска богиња подземног света; код Арабљана, пре Мухамеда, богиња зла, мрака и ноћи.

АЛАУН (лат.) → стипса.

АЛАУПОВИЋ Марко д-р, књиж. назван Тугомир (• 1871.), књиж. и нац. радник; 1918. члан Нар. већа, у 1. јел. влади мин. вера; понова мин. у влади од 6./1. 1929. Писао песме (1 збирку издала Матица хрв.) које нису од веће вредности; корисније му студ. из бос. књиж, о И. Ф. Јукићу и богомилима.

АЛАХ (семитског порекла; у јевр. Елоах, Елохим = бог); по учењу ислама постоји само бог А. а → Мухамед његов пророк.

АЛАХАБАД, варош (157 200 ст.) и речно приетаниште у Брит. Индији на ушћу Џамне у Ганг; гл. место пров. Агре и тржиште за шећ. трску и памук; универзитет.

АЛАШ (рус), ликер од кима.

АЛБА, alba vestis (лат.), дуга бела одећа коју носе кат. и англ. евешт. о црк. обредима.

АЛБА Фердинанд Алварес (1507.-1582.), шп. војсковођ и државник; намесник у Хол.

ALBA JULIA, варош у Ердељу (10 000 ст.); место крунисања рум. краљева. A. Longa, ст. град у Лацију код данашњег места Албано; осн. га Енејин син Асканије, а порушио рим. краљ Тул Хостилије.

АЛБАН, брдо у Лацију непод којег се налазила Алба Лонга.

АЛБАНИ, гл. град САД Њу-Јорк на р. Хадзону, 130 000 ст.

АЛБАНИ Франћеско (1578.-1660.), ит. сликар из болоњске шк., претставник барока, вешт и окретан, али манирисан и сух уметник.

АЛБАНИЈА → Арбанија.

АЛ-БАТАНИ (850.-929.), ар. астроном, назван ар. Птолемеј; у књизи Наука о звездама исправио многе погрешке александриских астронома; открио осн. образац сферне тригонометрије.

АЛБАТРОС (Diomedea eksulans), всл. морска птица, из реда Тубинарес; раширених крила мери до 4 м; леже на океанским о. у Ј. Мору.

АЛБЕДО (лат.), однос количине одбијене и расуте светлости према количини примљене светлости.

АЛБЕНИЦ Исак (• 1860.), шп. композитор и пијанист. У делима, нарочито клавирским, пулзира шпански нар. муз. стил. Компоновао ораторијум Христос и неколико опера.

АЛБЕР Ежен (d'Albert, 1864.-1932.), фрц. композитор и пијанист; пореклом Немац. Компоновао; опере (10, најбоља У долини; последња Мистер Ву), камерну: и вокалну муз. Прерадио Бахова дела за оргуљу.

АЛБЕРИХ, вилински краљ из нем. епа Нибелунзи; патуљак; чувар блага у подз. свету.

АЛБЕРТ 1) Велики (Албертус Магнус, 1193.-1280.), доминиканац, бискуп у Регенсбургу, сколастичар природњак и богослов, учитељ Томе Аквинског; због учености звали га Doctor universalis. Први систематисао Аристотелово учење, узимајући при том у обзир ар. коментаторе, и прерадио га у хришћ. духу. 2)А. I, белг. краљ (1909.-1934.), одупро се нем. најезди за време светског рата.

АЛБЕРТА, пров. (661 160 км²) на 3 Канаде, засејана житарицама. Гл. место Едмонтон.

АЛБЕРТАЛ Иван (1. пол. 17. в.), архитект и вајар, родом из Слов., од 1630. живео у Загребу и између 1632.-1647. радио на своду, торњу, олтарима и гл. порталу Саборне (столне) цркве у Загребу.

АЛБЕРТИ 1) Леон Батиста (1404.-1472.), ит. архитект, сликар и ум. историчар и критичар; један од твораца ренесансног стила у архт. и најутицајнији писац свог времена. 2) Матија, Сплићанин (1555.-1624.), правник н песник.

АЛБЕРТИНА, бечки музеј, најчувенија свет. збирка цртежа и гравира, названа по херцогу Алберту од Саксен-Тешена, који је осн. у 18. в.

АЛБЕРТОВО ЈЕЗЕРО, у и. Афр., постало у једној потолини; 5 335 км²; кроз њег протиче Нил.

ALBII MONTES, рим. назив за Капелу.

АЛБИЖАНИ (по месту Алби), катари (»чисти«), јеретици који се појавили и раширили у ј. Фрц. крајем 11. в. Проповедали апостолски просто хришћанство. По наредби папе Иноћентија III Симон Монфор повео против њих крст. рат (1209.-1229.) у току којег њихов покрет угушен.

АЛБИНИ Срећко (• 1869.), композитор, диригент, о. директор Опере у Загребу. Компоновао: увертиру Томислав, кантату Четири год. времена, балет Плитвичка Ј., оперу Маричон; оперета Барун Тренк; има нац. тон.

АЛБИНИЗАМ (нлат.), наследни недостатак пигмента, потпун или делимичан, у кожи, коси, некад ограничен само на очи (због крв. судова који се виде кроз дужицу, очи црвенкасте). Код људског рода најчешћи код Црнаца. Албин, албино, особа оболела од а.

АЛБИОН, име којим ст. Келти називали В. Брит.

АЛБИТ, минерал, натријумалуминијев силикат из групе фелдспата.

АЛБОИН, лангобардски краљ из 8. в.; заузео Ит. до Тибра; убијен 753.

АЛБОНА, рим. варош у Истри, си. од Раше, дан. Лабин.

АЛБРЕХТ 1) А. I Аустриски, нем. цар (1298.-1308.); убио га Јован Швапски. 2) А. II, нем. цар (1438.-1439.); завео ред у Нем. и дефинитивно утврдио власт Хабзбурговаца. 3) Браниборски (1490.-1568.), последњи потомак → 4), вел. мајстор витешко-калуђерског реда маченосаца; у доба реформације секуларизовао Пруску и претворио у световну војводину (1525.). 4) Медвед (1106.-1170.), бранденбуршки маркгроф, осн. бранденбуршке династије; покорио племе Љутића и заузео Бранибор (1157.). 5) принц од Саксен-Кобург Готе (1819.-1861.), оженио се 1840. енгл. краљицом Викторијом; назван принц - конеор. 6) Фридрих Рудолф (1817. -1895.), аустр. надвојвода и маршал; победио Италијане код Кустоце 1866.; присталица окупације Б. и Икс. и аустр. продирања на Балк.

АЛБРЕХТ 1) Иван (• 1893.), слов. песник и приповедач, у чијим делима има осећајности, топлине, етногр. елемената и ум. реализма; збирке песама: Слутње, Млада греда, Зелена ливада; приповетке: Паберки из Рожа, Рањена груда, Андреј Терноуц. 2) Фран (• 1389.), слов. песник и прев.; збирке песама: Mater dolorosa, Песми живљења.

АЛБУКЕРКЕ Алфонс (1453.-1515.), порт. морепловац; бомбардовао Каликут, заузео Ормуз, Сокотору, Гоу, Малаку, Малајски Архипелаг и Н. Гвинеју, и осн. порт. колонијално царство у Индиском Ок.

АЛБУМ (лат.: бело), књига за скупљање слика, марака и др.; спомен-књига. А. пошт. марака → филателија.

АЛБУМЕН, албумин (лат.), беланчевина; материја која се састоји од угљеника, кисеоника, азота, водоника и сумпора; налази се у ткиву организма, семену биљака, крви, беланцету и др.; под утицајем топлоте, алкохола и киселина згрушава се; употребљава се за бистрење сирупа, вина, сирћета; у мед. против тровања сублиматом. Албуминурија, појава беланчевине у мокраћи. Узрок: разна обољења бубрега (нефритис), застој крви у бубрезима (стаза), при срчаним обољењима са декомпензацијом. Албумозе, денатурисане беланчевине; настају приликом сваривања беланч. материја у желуцу и цревима.

АЛВАРЕЗ 1) Александро (• 1868.), ј.-амер. правник, признати стручњак у обл. међунар. права. 2) дон Хозе (1768.-1827.), шп. вајар; гл. дело Ганимед.

АЛВАЏИЈА → халваџија.

АЛВЕОЛА (лат.), мала шупљина: у вилицама, за зуб; у плућима, мехурић који прима ваздух; код неких жлезда, кружни простор за сакупљање излучене садржине (на сл. плућна а.).

АЛГАУ (Allgäu), жупа у Алпима, у сливу Илера, подељена између Баварске, Виртемберга и Тирола. Алгајско говече, млечни тип г., светлосиве до смеђе боје; добро и за товљење; даје просечно 3100 кг млека год.; у наше крајеве уведено крајем 19. в.

АЛГЕ (Phycophyta, Algae), група биљака, ниске организације које живе већином у води (слаткој, сланој, бракичној), ређе на влажној земљи или на сухим местима (кори дрвећа, зидовима, стенама); тело им просте грађе: нема поделе на корен, стабло и лишће (→ талус); веома разноликог облика и величине: од микроскопских једноћеличних, лоптастих, чунастих и др. облика, и вишећеличних кончастих (простих, разгранатих) до гигантских многоћеличних морских а. Многе спољашношћу потсећају на облике виших кормофитских биљака. У ћелијама су хлоропласти (1 или више, различита облика), који им омогућавају самосталну исхрану (аутотрофни организми). У неких а. хлорофил маскиран неком другом бојом: фикоцијаном (модра), фикофеином (мрка), фикоеритрином (црвена). Размножавају се бесполно зооспорама и полно оплођавањем гамета; многе вегетативно, одвајањем појединих делова талуса. Деле се у више класа. Многе морске а. од вел. привр. значаја: из неких се добива јод, неке служе као ђубриво.

АЛГЕБРА (ар.), по наслову Ал-Хваризмијеве књ.: Ал џабр ва л Мукабала (Успостављање и насупрот-стављање, наиме чланова једначине). Нижа а. (део опште аритметике): рачунање с општим бројевима; виша а. испитује особине, могућност решавања и природу а. → једначина. Једначине 1. и 2. степена (ax + b = 0, ax^2 + bx + c = 0) решене још у ст. доба; Кардано изнео (1545.) први решење једначине 3. степена, мало доцније Ферари решење једначине 4. степена. Гаус доказао (1700.) да свака а. ј. има корене (решења), док Абел доказивао да се једначине 5. и вишег степена у општем случају не могу алгебарски решити (1824.). Галоа дао (1832.) основе модерне а. увођењем теорије супституција и показао да свакој а. ј. одговара 1 група супституција из које се може закључити да ли се и на који начин ова ј. може свести на једноставније. Кад су коефицијенти рационалне функције једне или више променљивих, променљива x одређена том ј. назива се алгебарска функција тих променљивих; криве или површине чије су једначине а. ф. називају се а. криве, односно површине. А. број→ број. А. збир, збир позитивних и негативних чланова. А. израз → математички израз.

АЛГЕСИРАС, место у Шп. у којем 1906. међунар. конференција изгладила сукоб између Фрц. и Нем. због Марока.

АЛГОКРАТИН, фабр. лек за ублажавање болова; садржи: кофеин, пирамидон, фенацетин у хем. споју.

АЛГОЛ, Медузина глава, променљива звезда у сазвежђу Персеја.

АЛГОЛАГНИЈА (грч.), психосексуалне аномалије чија заједничка црта бол као извор сладострашћа (→ мазохизам, садизам).

АЛГОМЕРИДИ, маварска династија у Гранади (1263-1492.).

АЛГОНКИНИ, група индијанских племена у Сев. Амер., на Лабрадору и у обл. између ј. обале Хадзонова Зал. и Великих Ј.; некада снажна, сада малобројна племена; нека сасвим изумрла. Алгонкијум → археозоик.

АЛГОРИТМУС (ар.-лат.), правило за рачунање, поступак који коначним бројем операција даје решење, али не и коначни образац. Логички а., покушај да се логичке операције замене знацима и рачунањем. У новијој флз. енгл. математичар Бул покушао да сведе логику на алгебру; тај се правац у логици означује као Булова а. или алгебра логике.

АЛГРАФИЈА (лат.-грч.), припремање слика за штампу на алуминиским плочама у литограф. тхн.

АЛДАНОВ Марк, Ландау (• 1889.), један од најистакнутијих савр. рус. писаца у емигр.; оштар тумач и тачан приказивач ист. догађаја, личности и средине; штампао неколико ист. романа, портрете полит. личности и критичке есеје; гл. дела: Мислилац, Кључ, Десета симфонија, Бекство и др.

АЛДЕБАРАН (ар.), звезда 1. привидне величине из сазвежђа Бика.

АЛДЕХИДИ, испарљиве течности карактеристичног мириса, које постају благом оксидацијом примарних алкохола. Лако оксидишу у киселине, па служе као јака редукујућа средства. Од ових најједноставнији → формалдехид. Алдол, густа течност, постаје полимеризацијом а.; има функцију и алкохола и а.

АЛДОБРАНДИНИ Силвестар (1499.-1558.), славан фирентински правник.

АЛДРОВАНДА (Aldrovanda vesiculosa, фам. Droseraceae), вишегод. биљка, без корена, слободно плива по води; пршљенаста листа, појединачних зеленкастобелих цветова, плод чаура; живи у плитким стајаћим водама, већином између трске, у Евр., ср. Афр., Аз.; спада у инсективорне биљке; инсекте хвата преклапањем половина лиске дуж ср. нерва (слично мухоловци); преклапање се врши при додиру миогих сензибилних длака на површини лиске; нарочите жлезде луче енциме који сварују тело инсекта.

АЛДХЕЛМ (око 640.-709.), енгл. просветитељ; писао на латинском.

АЛЕ (фрц.: Allez!), знак за поч. борбе у мачевању.

ALEA IACTA EST (лат.: коцка је бачена), речи које изговорио Цезар прешавши с војском Рубикон (што је било забрањено војсковођима који долазе из с. Ит.) и ставивши тим све на коцку; данас се каже приликом сваке смелије одлуке.

АЛЕАТОРНИ УГОВОР (лат.), садржи уступање неке користи у будућности која је неизвесна и чије давање зависи од среће (нпр. опклада, игра) или случаја (нпр. осигурање); ту се не води рачуна о сразмери престација и нема места тужби за накнаду више од половине штете.

АЛЕВА ПАПРИКА → паприка.

АЛЕГОРИЈА (грч.), једна или више реченица, или цео књиж. састав, чије значење друкчије него што се пише или говори; давање друкчијег смисла појединим речима, нпр. крст и топуз када се ударе (Његош); у ум. претстава неког појма, нпр.: анђео с палмовом гранчицом (= мир), лубања (= смрт).

Алегорисати, изражавати се у сликама, завијено.

Алегориско позориште, води порекло из ст. рим. тријумфа, а доживело препород у ренесанскои трионфу; замењује лица алегоријама. А. тумачење Св. писма, правац у хришћ. науци који у речима налази и скривено значење.

ALLEGRETTO (ит.), у муз. умерено весело и живо, средина између allegro и andante. Allegro, у муз. озн. за брзи темпо или за брзи став 1. композиције.

АЛЕЗИЈА, галска тврђава коју заузео Цезар, приликом Верцингеториксове побуне 52. пре Хр.

АЛЕЈА (фрц.), пут између 2 реда дрвета или цвећа.