Сватови и зле жене

Пролазили сватови с ђевојком, па виђели много жена и ђевојака ђе су изашле да гледају сватове и ђевојку, те првијенац из шале назове им мјесто да их поздрави по обичају: помоз Бог, зла жено! А стари му сват рече, за што тако рече. — Богме за то да знам која је измеђ њих зла, па да нам не урече ђевојке. У оне жене баш је једна зла била, па повиче: а које сам зло тебе дај-буди учинила? зло ти под капом. — Нијеси никакво, и колико до сад, толико и од сад одговори јој првијенац. Кад прођу сватови, онда она жена прихвати своју куђељу, те по оним женама и ђевојкама колико је гођ боље могла, говорећи им: мене они човјек није никада ни чуо ни видио, а камо ли познавао, него сте му ви кучке намигнуле, виђела сам вас ја.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 13.