Наста љето и прољеће,
Наста Ђурђев дан
Аман, аман![1]
Сви се момци поженише,
А ја остах сам. 5
Имам драгу у крај двора,
Ја је добро знам.
Често јој се јутром јављам.
Под ноћ поздрављам:
Добро јутро, свако јутро 10
Желим добар дан!
Добар вече, сваку вечер
Желим добру ноћ!
Женићу се о јесени,
Ако ми Богда, 15
За то мене моја драга
Већ најбоље зна.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 296-297.
