Снијег паде на бехар на воће,
Бог ће дати сваком', ко што хоће,
Коме неће, нек се не намеће;
Од наметка не има напретка,
Ни од ћара ни од трговине, 5
Нит' у дому што је наметнуто.
Ја сам млада обрала јунака,
Од сватова Лаза барјактара:
Сваки носи на саруку руку,
Јово носи на срдахше руку, 10
Питали га сви сватови редом:
„Што је тебе, беже Јован беже?“
„Прођ' те ме се, моја браћо драга!
„Моје Маре сад на коњу нема.“
Па погледа у зелену башчу, 15
Кад угледа племениту Мару,
Жарко га је огријало сунце.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 185-186.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 226-227.
