Свака гора свога листа пита,
свака травка свога цвијета пита:
— Што ли нам је сунце закаснило,
Ливно поље доцкан обасјало?
Да је за што, не бих ни жалио, 5
већ Али-бег вјерну љубу пушћа,
љепоте јој у свој Босни нема,
што је боса испред двора прошла,
без фењера и без хизмећара,
расплетена пред бега изашла, 10
без изуна бега господара.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 330.
