Сађе Мујо у нову чаршију
па он купи два кангала злата
и меће их себи у њедарца.
Најпре иде миле мајке двору,
с далека га угледала мајка, 5
а још даље преда њ ишетала
и још љепше њему бесједила:
— Благо мени, ето мога сина!
Жалосно јој Мујо одговара:
— Јадно ми се веселила, мајко! 10
Овиј руку танким бурунџуком
па ми вади змаја из њедара,
љуту змију из танка рукава!
— Нећу, Мујо, да бих те желила
и да бих се туђим сином клела! 15
Од мајке се Мујо повратио
па он иде своје сестре двору.
С далека га сестра угледала
и још даље пред њег ишетала,
и још љепше њему бесједила: 20
— Благо мени, ето брата мога!
Жалосно јој Мујо одговара:
— Јадно ми се веселила, секо!
Овиј руку танким бурунџуком
па ми вади змаја из њедара, 25
љуту змију из танка рукава.
— Нећу, брате, да бих те желила
и да бих се туђим братом клела!
Од сестре се Мујо повратио
па он оде своје драге двору. 30
С далека га угледала драга,
још је даље пред њег ишетала
и још слађе њему бесједила:
— Благо мени, ето драгог мога!
Жалосно јој Мујо одговара: 35
— Јадно ми се веселила драга!
Овиј руку танким бурунџуком
па ми вади змаја из њедара,
љуту змију из танка рукава!
Ја да видиш кићене дјевојке, 40
нема када узет бурунџука,
већ голијем рукам’ полетила,
извадила два кангала злата.
Тада рече челебија Мујо:
— Нека мајке рад добра спомена! 45
Нека секе, нека пријатеља!
Нека љубе рад невоље љуте!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 727-728.
