[Састале се три јуначке мајке]
Оастале се три јуначке мајке:
Једно мајка Краљевића Марка,
Друго мајка Реље маленога,
Треће мајка Обилић Милоша.
Рече мајка Краљевића Марка: 5
„Није мајка родила јунака,
Што је мајка Краљевића Марка.“
Рече мајка Милоша јунака:
„Није мајка родила јунака,
Што је мајка Милоша јунака!“ 10
А Рељина ништа не говори.
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Не будали стара, мила мајко,
Није мајка родила јунака,
Што је мајка Рељу маленога: 15
Кад смо пошли турске коње красти,
Украли смо коње и серсане,
Оамо Реља серсан оставио.
Поврати се узе серсан златни,
Поцикнуше сјајне узенђије, 20
Потпазише Турци јањичари,
Прескакасмо ендек воду хладну,
Ал’ прескочи Реља омалени,
А не може Краљевићу Марко,
И не може Милоше јуначе. 25
Кад то виђе Реља омалени,
Он се трже траге у натраге,
Узе Марка под десно пазуво,
А Милоша под пазуво л’јево,
Под њима је воду прескочио! 30
Али виче турско момче младо:
„Обазри се, незнани делија,
Обазри се траге у натраге,
Под двојицом што си прескочио,
Да сагледам б’јело лице твоје, 35
Чини ми се, да си рода мога“.
Он с’ обазре по се наопако:
Пуче пушка к’ано и лубарда,
Паде јунак у зелену траву,
У зло га је мјесто потревио, 40
У зло мјесто у чело бијело,
Међу очи гдје обрве расту.
Кад то виђе Краљевићу Марко,
„Мој пајдашу, Реља омалени,
Бил’ ми мог’о пребољети ране? 45
Да ја парам танане мараме,
И да сестрим по горици виле,
Да ти беру свакојако биље?" —
„Ти не парај танани мараме,
Ти не сестри по горици виле, 50
Ја не могу пребољети рана,
Дол’ ви л’јепо мене сараните,
Око мене воће посадите,
Испод воћа клупе помећајте,
По клупама љеба бијелога, 55
У дну ногу бунар ископајте,
У вр главе ружу усадите,
Ко је млађан нека се накити,
Ко је жеђан, нека воде пије;
Ко уморан, нека отпочива; 60
Које глађан, нека љеба ије;
Ко је жељан, нека воћа једе!
То изусти па душицу пусти“.
