Сарајево Босни огледало!
Све у Босни у те погледало,
гди соколи више тебе лете,
а момчад ти Дрину пролетише,
отидоше до Стамбола града, 5
оставише под прстен девојке
с’ уговором за годину дана.
Треће лето Јован дома дође,
нађе мајку де седи на вратма.
Не пита је како си ми мајко, 10
но је пита: чека ли ме злато.
— „Злато ти се, синко, преудало
за Николче, младо базрђанче."
Јован узе седефли тамбуру,
па се усне ва високи чардак. 15
Уз тамбуру песму извикује:
„Ој девојко да те Бог убије!
Зашто си ме преварила млада?
Одвела ме у Стамбола града,
до потроши иљаду дуката 20
и изгуби до два добра коња."
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 152-153.
