Сан сањала цетинска ђевојка
У Цетину граду бијеломе,
Ђе се ведро небо преломило,
А звијезде крају прибјегнуле,
Сјајан мјесец пао на земљицу, 5
А даница на небу остала;
И змај лети преко Босне равне
И за њиме гора пролистала
А из горе три кошута ричу,
За њима се силна магла вуче. — 10
Па казује бегу Мустај-бегу,
Какови је санак усањала,
Онда беже њојзи говорио:
„Ласно ти се сану домислити:
„Што се ведро небо преломило, 15
„То је моје преломљено царство;
„Што је мјесец пао на земљицу,
„То је моја са рамена глава;
„Што су зв'језде крају прибјегнуле,
„То су моје одбјегнуте слуге; 20
„Што даница на небу остала,
„То га јесте беговица млада;
„Што змај лети преко Босне равне,
„И за њиме гора пролистала,
„То су њиви зелени барјаци,“ 25