Сан уснила Хасанагиница:
Пухну вихар с високе планине
И однесе алем са џамије,
Хасан аги диван кабаницу,
Свекрви јој бијел’ чембер с главе, 5
Како снила, тако се пренула,
Од земље је на ноге скочила,
На оџаку ватру наложила,
А уз ватру кахву приставила.
Она узе калајли ибрика 10
И узима турски абдест на се,
Па дозивље кадуну свекрву:
»Мати моја, Алибеговице,
Какав сам ти чудан сан уснила!«
Кажи мени, мила снахо моја!« 15
Све јој каже што је и како је:
»Свекрвице, мила мати моја,
Пухну вихар с високе планине
И однесе алем са џамије,
Хасан аги диван кабаницу, 20
Теби, мајко, бијел’ чембер с главе«.
То кадуни врло мрско било,
Па кадуна вако говорила:
»Хајр иншала, мила снахо моја,
Гдје се снило, ту се не колило, 25
Већ у твоје браће Атлагића«.
А вели јој Хасанагиница:
»Немој тако, мила мати моја,
Вего само на хаир окрени«.
Мало било, дуго не трајало, 30
Донесоше мртва Хасан агу.
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 662.
