Санак снила пречиста Госпођа,
Ђе јој расте по крај срца дрвце,
У ширину по свему свијету,
У висину до ведрога неба.
Том' се санку досјетит' не море, 5
Но отиде брату Василији:
„О мој брате, свети Василије!
„Ноћас сам ти чудан сан саснила:
„Ђе ми расте по крај срца дрвце,
„У ширину по свему свијету, 10
„У висину до ведрога неба;
„Не могу се досјетити санку.“
Василије сестри одговара:
„Секо моја, пречиста Госпођo!
„Ласно ти се осјетити санку: 15
„Што ти расте у крај срца дрвце,
„То ћеш родит' Христа Бога сина;
„Што се дрвце широм раширило
„И покрило с крај на крај свијета,
„То ће свијет од гријеха спасти; 20
„Што се дрвце к небу узвисило,
„Са вемље ће оцу Богу поћи.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 312-313.
