Сам се Иво по мору возио,
Сам возио, сам Бога молио;
Да му Бог да очи соколове,
И бијела крила лабудова,
"Да ја видим куда војска пада?" 5
Војска пада наоколо града -
Коњ до коња, јунак до јунака,
Силне шагре од бијела платна,
Само један од бијеле свиле;
У њој сједи бане господине, 10
У руци му сребрена тамбура,
А на прсти девет прстенова,
Више главе црвена јабука;
Туд пролазе Сибињке дјевојке,
Љуто куну Сибињке дјевојке: 15
"Бог т' убио, бане господине!
Ми не мож'мо од зулума проћи,
Од сјајности девет прстенова,
Од љепоте црвени јабука!"