Самохрани
Де погледај, мио побратиме,
њиву оре Симић Велимире
у Купленском, селу крај Војнића,
њиву оре, горке сузе лије
и судбину крваву проклиње. 5
Њему снаша орати помаже,
старца тјеши, утјешит не може.
Мили роде, није давно било,
како би се то заборавило:
кућа им је к’о кошница била 10
пуна пјесме, снажних раденика,
пуне штале и пуни амбари,
љубав, слога и обичај стари.
Имао је три млаћана сина,
три јунака, три сокола сива. 15
Најстарији Никола је био
и када је војску одслужио,
лијепо се је млађан оженио
и ваљану ђевојку добио.
Кад је Хитлер земљу прегазио, 20
на Кордуиу устанак плануо,
Велимир је у ропство допао
а Иикола партизан постао,
партизански командант је био,
до Загреба града је стигао, 25
на Гојило батаљон водио
и јуначки ту је погинуо.
Све остало рат је уништио:
обадва му брата погибоше,
што остало, тифус довршио. 30
Усташе имање опљачкаше,
до темеља стање спепелише,
само снаша рат је преживела,
у рату је здравље изгубила
па још млада старица постала. 35
На згаришту колибу савила
па је сама свекра дочекала.
Кад се страшним ратом завршило
и народу сунце огрануло,
њима двома није се свануло 40
јере им се кућа ископала,
кукавица црна закукала,
у колиби смрт се настанила,
у душама наду удавила.
Сада више ништа не чекају, 45
ни гробовс драгије не знају
да им гроба могу походити,
на гробове цвијеће однијети
и завјетну свијећу запалити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
