Сади Рада

Извор: Викизворник


Сади Рада

Сади Рада бел босиљак
и под воду и над воду.
Нећи јој га крадом крадне,
крадом крадне, ножом реже.
Т'но беше — не видо га, 5
сумарак беше — не позна га,
чини ми се овчар да је.
Под мишку му в'кло јагње,
за повес му златан дудук,
па искочи на дел голем, 10
па закладе јасан огањ,
па припече в'кло јагње,
па засвири, па затужи:
Која љуба либе нема,
нека дође мен' да љуби. 15



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић и Станиша Тошић, Чудно дрво - лирске народне песме југоисточне Србије, Градина, Ниш, 1971., стр. 132.