Садила мома по мору лојзе,
по мору лојзе, по брегу дунће.
Кад га садила све говорила:
„Ој, лозје, лозје, све бело грозје,
ваздан те садим, сву ноћ те градим; 5
зашто те садим, зашто те градим,
када си немам нигде никога.
Само си имам једнога Бога,
једнога Бога, другога војна;
Бог је високо, војно далеко!“ 10
