Садила мома
Садила мома крај море лозје,
крај море лозје, по брегу дуње,
дан га садила, два се кајала:
„Ој лозје, лозје, све бело грозје,
зашто те садим, зашто те градим 5
када си немам нигде никога,
само си имам једнога Бога,
једнога Бога, другога војна,
Бог је високо, војно далеко,
војно ми прача абер за абер: 10
– Жени се, моме, оженил сам се,
узел сам жену врло малену,
врло малену, много ђаволску,
кад се наканим код теб' да дојдем,
она направи - киша удари, 15
киша удари, воде дотеку,
воде дотеку, мости однесу.
Када се врнем код њу да идем,
она направи - сунце огреје.
Садила мома[1]
Садила мома крај море лозје,
крај море лозје, по брегу дуње,
дан га садила, два се кајала:
„Ој лозје, лозје, све бело грозје,
зашто те садим, зашто те градим, 5
када си немем нигде никога –
само си имам једнога Бога,
једнога Бога, другога војна,
Бог је високо, војно далеко.
Војно ми прача абер за абер: 10
– Жени се, моме, оженил сам се,
узел сам жену врло малену,
врло малену, много ђаволску:
кад се наканим код теб' да дојдем,
она направи - ћиша удари, 15
ћиша удари — воде дотеку,
воде дотеку - мости однесу;
када се врнем код њу да идем,
она направи — слнце огреје.