САВЈЕТ
Видјела си често,
Жељо моја жива,
Златан, лак облачак
Када небом плива.
Он дражесно сија,
Ал' одмах се распе
Чим га вјетар хладиим
Својим дахом заспе.
Облачку је, душо,
Наша младост слична
Кад љубављу плане,
И гизда се дична.
Ој, и ти с' у крилу
Љубави уњијај,
Те младости чашу
Чаробну испијај
Прије него хладни
Вјетар годиница
На те пирнув, сво ти
Збрише дражи с лица.