Савила се ружица
Преко девет градова;
То не била ружица
Већ то била момица.
Гледао је млад Стојан 5
Па га мома питува:
— Ој, дилбере, дилбере,
Стасал’ ли је мој прстен?
Не је момо стасаја,
Ја сам прстен сковао, 10
Ал га нисам позлатил.
Све обиђо златаре,
Ама злато не нађо.
Јутрос абер стигао:
У недељу да дођем, 15
Злато да си набавим,
Прстен да ти позлатим!
