Сава вода заносита,
Синоћ Марка занијела,
А јутрос га изнијела
Поврх себе на брегове;
Да ј' у Марка своја мајка, 5
За дан би му гласе чула, -
А за други разабрала,
А за трећи нада њ дошла,
Већ у Марка туђа мајка:
За годину гласе чула, 10
А за другу разабрала,
А за трећу нада њ дошла.
Кад из Марка јела никла,
По дну јеле Дунав тече,
По сред јеле челе лете, 15
По врх јеле соко сједи,
Држи коња у синџиру,
Синџир пуче, коњ утече,
Кроз ливаде некошене,
Кроз шенице нежњев'ене, 20
Кроз ђевојке непрошене.
Ал' говори соко сиви:
„Држ' ђевојко тога коња,
„Ти ћеш бити снаша моја.“
Ал' бесједи ђевојчица: 25
„Како ћ' бити снаша твоја
„Кад ја не знам брата твога!“
„Лако ти је брата знати!
„Три су пера калопера:
„Једно перо жарко сунце, 30
„Друго перо тија киша,
„Треће перо сјајни мјесец,
„Сјајан мјесец за путника,
„Тија киша за шеницу,
„Жарко сунце за сироте! 35
